KOLIKO VREMENA MLADI NOVOSAĐANI IMAJU ZA ČITANJE Za razumevanje je potrebno koristiti maštu; DRAŽ JE OSETITI PAPIR POD PRSTIMA

Mlađe generacije u novom modernom dobu polako dokazuju da se njihova zanimanja ne nalaze na papiru, već u videima među kojima pored zabavnog karaktera često može da se pronađe i dosta edukativnog sadržaja.

Učenica četvrte godine Gimnazije „Isidora Sekulić” Helena Novta rekla je da je "polovično pročitala" psihološku knjigu „Budite izuzetni”, dok je njen vršnjak Luka Švraka posvetio svoje vreme udžbeniku iz hemije. Grupa srednjoškolaca većinski je davala negativne odgovore na pitanje da li su čitali, dok je situacija sa studentima nešto drugačija.

Studentkinja Medicinskog fakulteta Kristina Vučenović istakla je da savremeni način života često ne ostavlja prostora za čitanje knjiga. Ona smatra da je za razumevanje knjige potrebno koristiti mozak i maštu, dok je gledanje video sadržaje koji nude površne informacije mnogo jednostavnije. 

– To je naša kultura, da se ništa ne čita osim lektire. Uvek je lakše otići na Instagram ili Tiktok, to je na klik, ne moraš da odeš do biblioteke ili da ne daj bože kupiš knjigu. Ovo je brže i pristupačnije – rekla je Kristina. – Mnogi studenti zbog velike količine gradiva gube volju za čitanjem, ja sam tokom leta pročitala jednu knjigu, jer od biohemije ne mogu da živim. Radije se opuštamo uz filmove i serije.

Mladi Novosađani došli su do istog zaključka, a to je da se pažnja svela na 30 sekundi gledanja videa na društvenim mrežama, pa je tako čitanje knjige satima za njih nemoguća misija. Kao alternaiva tu je uvek audio-slušanje sadržaja neke literature, što je zapravo još jedan od razloga zbog kojih su knjige na papiru zanemarene.

Da bi deca razvila vijuge, potrebno je da čitanjem slova stvaraju slike u glavi i proširuju vokabular (studentkinja književnosti Lenka Kiprijanović)

S druge strane, neki studenti, poput Marka Đorđevića sa FTN-a, pokazuju da knjige nisu baš tako izbledele i ostale u prašini. Marko je tokom leta pročitao pet knjiga, pokazujući da postoji interesovanje za čitanjem i osećajem papira pod prstima čak i među studentima koji su često preopterećeni fakultetskim obavezama.

Studentkinja književnosti Lenka Kiprijanović smatra da pripada generaciji koja je kasnije dobila telefon, te da joj je knjiga bila jedina vrsta razonode, pa joj je tako želja za čitanjem uvek ostala ista. Smatra da je veliki problem što su telefoni zamenili knjige, ali da bi deca razvila vijuge, potrebno je da čitanjem slova stvaraju slike u glavi i proširuju vokabular. Lenka je sebi kao novogodišnju odluku zadala zadatak čitanja jedne knjige mesečno, kog se već deveti mesec dobro pridržava, pa tako želi da motiviše i druge da svoj odmor i slobodno vreme pronađu upravo u njima.

– Imam možda dve drugarice koje vole da čitaju, čak niko od starijih ljudi iz moje okoline više ne čita, tužno je ali je tako. Ovo je evolutivna propast, sve ćemo više nazadovati ako nastavimo toliko da sedimo ispred ekrana – izjavila je studentkinja.

M. Vukčević – I. Martać