Карловчани се поклонили сенима утемељивача Војводине

Венце су положили потпредседник Скупштине АП Војводине Немања Завишић и генерални секретар војвођанског парламента Никола Бањац, у име локалне самоуправе то су учинили председници карловачке општине и локалног парламента Александар Саша Стојкечић и Бобан Петковић, представници београдског Одбора Савеза удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912-1920. Иван Стратимировић и Џон Боснић, те изасланици новосадског о војвођанског одбора истог савеза.

Председник општине Александар Саша Стојкечић је рекао да је Мајска скупштина значајан догађај не само из историје Сремских Карловаца него читавог српског народа, поготово његовог дела који је живео у оквиру Аустријског царства и да му је изузетно драго што се упркос мерама за сузбијање пандемије коронавируса обележава његова годишњица. Генерални секретар Скупштине Војводине Никола Бањац је уз захвалност на прилици да се поклони сенима бесмртних српских војника, војсковођа, политичара и духовника који су препознали значајан моменат за успоставу Српске Војводине 1848., чиме су ударили темеље данашњем устројству, односно Војводини у оквиру државе Србије, нагласио да је тај датум толико важан да свакако, чим мере буду дозволиле, заједно треба учинити све да он буде облежен раскошније и у већем броју.

Јучерашњем полагању венаца не само у име поменутог Савеза, него и као потомак актера тог, како је рекао, најзначајнијег и највећег дана у Војводини, присуствовао је Иван Стратимировић, праунук команданта српске војске Ђорђа Стартимировића.

- Мог прадеду је народ прозвао вождом – рекао је Иван Стратимировић. - Била је то велика част за младог човека од 26 година, колико је он тада имао. Ђорђе Стратимировић је имао војно образовање стечено на Инжењерској академији у Бечу и његови војни успеси су вероватно били резултат тога, а сигурно и војничког талента и, пре свега, вере у српски народ. Оно што је из душе и срца излазило показало се у свим биткама.

Поред Ивана Стартимировића, чланови породице још једног команданта српске војске из 1848. године присуствовали су јучерашњем полагању венаца.

Реч је о потомку команданта Тодора Боснића, Џону Боснићу из Канаде који је са синовима Душаном и Павлом дошао на обележавање годишњице Мајске скупштине.

Подсетивши да историја говори о догађајима који су се тада збили у Карловцима, Стратимировић је напоменуо да јој је, ипак, нешто промакло, а што се у породици чувеног војсковође и народног вожда с генерације на генерације преноси.

Како је рекао, историја је забележила да су 12. јуна по новом, односно 31. маја по старом календару 1848. чете мађарске војске, под командом генерала Јаноша Храбовског, а по заповести власти из Будимпеште напале Сремске Карловце. Под командом младог вожда Ђорђа Стратимировића, Срби су одбили царско-мађарску војску и приморали је на повлачење, али оно што се преноси као легенда у породици јесте прича да се тог дана када је почела битка десило чудо. Страшно невреме је наступило, севало је и грмило, киша је пљуштала док су мађарски топови рушили и палили куће по Карловцима.

- Мој прадеда је командовао непостојећим четама јуруш. Није се знало шта су удари топова, а шта грмљавина с неба, јер се ништа није видело. Срби склоњени по неким заклонима викали су ура и јуриш, а Мађари оставили све и побегли. Карловци су тако били спасени, а Мађари поражени. После неколико дана, уследио је други напад, али Срби су после прве победе имали и добровољце и више оружја и муниције и духовну снагу на својој страни. И други напад Храбовског је пропао. Бог је погледао Србе тада – рекао је Стратимировић.

Зорица Милосављевић