ИЗ АРХИВА ГРАДА: Најмања црква у Новом Саду
Један од најстаријих сакралних објеката, најмањи православни храм у Новом Саду и место на ком је сачуван запис у коме се први пут помиње данашњи назив града је Николајевска црква, односно Црква преноса моштију Светог Николе (Светог Николаја). Освећена је 1730. године и њени ктитори су били браћа Богдановић, који су је изградили као породичну гробницу. Народ ју је некада звао и Недељкова црква по Недељку Богдановићу који био главни задужбинар.
Помало скривена, Николајевска црква је смештена између Улице Ђуре Јакшића и Трга Марије Трандафил, а како објашњава директор Историјског архива Града Петар Ђурђев мало тога је познато о њој пошто је била готово уништена у бомбардовању Новог Сада 1849. године, када су изгореле и црквене књиге. Крајем 18. века уступљена је православним грчким и руским грађанима, па се седмично наизменично држала литургија на грчком и црквенословенском. Последњи грчки поп, који је крајем 19. века у Николајевској цркви служио на грчком језику био је Павле Балта.
- Након бомбардовања упућен је позив за обнову, а међу првима су се јавили велики новосадски добротвори Јован и Марија Трандафил, који су касније, поред Богдановића, и сахрањени у храму као и њихова рано преминула деца Коста и Софија - каже Ђурђев. - Како је црква извесно време служила као молитвени храм Грцима и Цинцарима помоћ су понудили и Грци Јован Полит и Ананије Дера. Фасада је обновљена, али је фалило новца за уређење њене унутрашњости, па је црква све до 1854. године кориштена као војно складиште. Обнова је започета 1860. године, а завршена је две године касније. Непуних 100 година касније, током Другог светског рата, храм је поново оштећен током бомбардовања града 6. априла 1941. године.
Помало је заборављен податак да су у Николајевској цркви крштена деца чувеног научника Алберта Ајнштајна, чија је прва жена била Новосађанка Милева Марић. Едуард и Алберт (Млађи) Ајнштајн, крштени су по православном обреду по жељи њиховог деде Милоша Марића на Малу Госпојину 20. септембра 1913. године. Кум деци је био породични и страначки пријатељ Лазар Марковић.
Николајевска црква је барокна грађевина мањих димензија на којој се истичу звоник над западним прочељем и мања купола изнад централног дела наоса. Иконостас је осликао новосадски сликар Павле Симић.
- На иконостасу, који је радио Павле Симић, приметан је утицај немачког назаренског сликарства, са којим се вероватно упознао током студија сликарства на Академији у Бечу, док се зидне слике приписују Димитрију Петровићу Керефеки, Николи Димшићу и Живку Петровићу - објашњава Ђурђев. - Лепота најмање новосадске цркве огледа се у њене две позлаћене куполе које су подигнуте у руском царском стилу те подсећају на кијевске и петровградске храмове. Црква има правоугаону основу са полукружном сводом на источној и четвоространим звоником на западној страни. Уз звоник основа је проширена са две мање подзвонарске просторије. Кров је наглашене висине и надвишен куполом крушкастог облика која је покривена лимом. Масиван западни зид, са полуобличасто конструисаним порталом, накнадно је дозидан. На зидовима сачуване су композиције и појединачне фигуре светитеља које су сликане техником уља. На прозорима храма 1933. године постављене су витражи које је радио, сликар руског порекла Владимир Курочкина.
С. Ковач
