ИЗ АРХИВА ГРАДА: Калвинисти и 160 година Реформатске цркве

Почетком 19. века сиромашни Мађари, углавном пујуџије (носили су и продавали воду за пиће коју су захватали из Дунава све до бушења првих артеских бунара), али и кочијаши и друге слуге из горњег и бачког Потисја, те из Темерина и Пачира, привучени економским јачањем Новог Сада, почели су у већем броју да се досељавају у Нови Сад. Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, они су већином били калвини - реформати, док су се до тог периода у ове крајеве, досељавали Мађари католичке вероисповести, али у малом броју.

- Почеци ширења реформатске вере у Новом Саду датирају још из 1796. године, пошто је у црквеним књигама у Руменци, коју су 1774. године населили протеривани Мађари калвинисти из Хевеш жупаније, у данашњој северној Мађарској, када је забележено крштење детета капетана који је служио на Петроварадинској тврђави - објашњава Ђурђев. - У записнику римокатоличке каноничке визитације из 1803. године, уписано је да се у Нови Сад населило 30 мађарских рефоматских калвинских породица, а да их је 1810. године већ било око 400.  Углавном су се скућили према Успенском гробљу, у новоформираним улицама Папа Павла и Гробљанској (Новосадског сајма) и околним сокацима које су се, у то време, налазиле на периферији града који се по њима звао Калвинистички крај. Првобитна црква, изграђена 1804. године, која је срушена у бомбардовању Новог Сада 12. јуна 1849. године, налазила се у данашњој Тургењевој улици и била је саграђена од дасака, а нова црква подигнута је 1865. године на углу Папа Павала Шафариковој улици, на самом почетку Калвинског краја на месту на ком је била пијаца сена. Ђурђев напомиње да је реч о јединственој грађевини, са неоготичким торњем на којем се налази витлејемска звезда, која је већ 160 година молитвени дом некада снажне заједнице новосадских калвиниста, те је стога Реформатска црква важан део наше културне баштине.

- Грађена је од 1862. до 1865. године у неоготичком стилу по пројекту познатог архитекте Ђерђа Моланара, захваљујући напорима тадашњег свештеника Имреа Мањокија - истиче Ђурђев. - Посебна је у односу на друге, јер нема никакавих религијских симбола. Витлејемска звезда на звонику једини је симбол убичајен за ту верску заједницу у мађарској, док се на торњевима калвинистичких цркава у Немачкој и Шварцајској налази фигура петла који симболише Петрово одрицање Христа. У реформатским црквама нема ликова светих, јер се у хајделбершком катихизису (књига у којој су представљена основа начела вере) истиче да религиозно поштовање светаца одвлачи вернику пажњу од Христа. Посебност цркве огледа се и у катедри у апсиди (задњи полукружни део цркве) са које проповеда свештеник, јер у вечини калвинистичких цркава она је у средини главног брода. Испред ње се налази “Господњи сто” на којем се дели причешће и пред којим се обављају конфирмације и венчања. У цркви се налазе оргуље које је израдио Орсаг Шандор из Будмпеште.

Осим цркве у Шафарикововој улици постоји и Реформатска црква на Телепу која је изграђена 1931. године.

С. Ковач