Интересовање Новосађана за добру књигу не замире

У ери вртоглавог развоја интернета, наша библиотека руши уверења да интересовање за књигу замире и може се похвалити све већим бројем читалаца. У 26 њених огранака учлањено је више од 25.000 корисника.

„ Одељење за одрасле кориснике „Ђура Даничић” највеће је одељење у мрежи огранака Градске библиотеке у Новом Саду. То одељење има више од 8.000 корисника и преко 65.000 књига. Свако може да узме по три књиге, а рок за враћање је три недеље. Толеришемо, међутим, задржавање књиге још седам дана“, прича руководилац тог одељења Биљана Кичема.

Цене чланарине нису промењене. Годишња чланарина за одрасле је 500 динара, породична чланска карта наплаћује се 700, а деца до 14 година се на Дечје одељење могу учланити за 300 динара.

„У току године имамо различите акције у оквиру којих дајемо попусте од 50 одсто. Наредна таква прилика је Светски дан књиге, који се обележава 23. априла. Попуст смо имали сад током Сајма књига, а ту су и манифестације попут Ноћи музеја, Ноћи позоришта, Дана библиотеке, београдског Сајма књига, Међународног дана студената и слично“, додаје Биљана Кичема.

Дневно у библиотеку дође између 400 и 500 корисника и интересантан је податак да их ни временске прилике не спречавају у путу и у љубави према књизи. Најстарији чланови у Новом Саду имају више од 80 година и бар једном у току седмице посећују библиотеку.

Сваке седмице Одељење за одрасле кориснике у својим просторијама објави и нови списак тражених књига. Аутори попут Вање Булића, Јелене Бачић Алимпић, Мирјане Бобић Мојсиловић, Орхана Памука, Елене Феранте, Маргарет Атвуд и других, најтраженији су. У пријатељској атмосфери библиотеке увек се добије и препорука за читање. Имена која су у том смислу актуелна су Владислав Бајац, Роберт Меси, Канг Хан, Миомир Петровић, Лоренс Дарел, Радослав Петковић... Листа чекања и могућност резервације књиге нешто је што сигурно помаже и чиме библиотека излази корисницима у сусрет.

Дечје одељење Градске библиотеке у Новом Саду бележи 63. годину постојања, а њени чланови су деца до 14 година. Занимљив податак је то да најмлађи читаоци имају око годину дана.

„Наши најмлађи читаоци су у ствари бебе и њих имамо у великом броју“, с осмехом прича руководилац Дечјег одељења Катарина Новаковић.

Додаје да су њима су посебно прилагођени начин приступа и публикације које им се дају, о чему више знају њихови родитељи.

„Кад је реч о броју корисника, поносни смо на чињеницу да, у време кад се највише прича о томе да нема оних који читају и да је све мање корисника библиотеке, конкретно наше одељење може да се похвали повећаним бројем корисника у односу на prеthodnu годину. Наиме, 2017. година завршена је бројем од близу 3.500 корисника и надамо се да ће тај тренд бити настављен у 2018, а за то постоје добри показатељи у прва три месеца“, каже Катарина.

Дечје одељење поседује 35.000 књига за све узрасте и укусе, од сликовница за бебе, тактилних и тродимензионалних, преко бројних антологија, збирки поезије, прозе, илустрованих сликовница, бајки и романа, до стручног фонда, односно школске лектире. Најчитанији аутори за млађи узраст су Игор Коларов, Весна Алексић, Астрид Линдгрен, Слободан Станишић, Гвидо Тартаља и други, а старији узраст показује интересовање за за Дејвида Вилијамса, Бјанку Пицорно, Душана Пејчића, Јасминку Петровић, Зорана Пеневског и сличне.

Нешто потпуно ново за најмлађе чланове Дечјег одељења је програм „Безболно читање”. Прва радионица је одржана 15. марта, а одржаваће се четвртком. Реч је о организованим сусретима родитеља и библиотекара у жељи за упознавањем метода и техника на који начин приближити детету књигу, почев од првих месеци живота.

„Скрећемо пажњу на то колико је важно то почети још у најранијем узрасту“,објашњава библиотекарка на Дечјем одељењу Драгана Божић: „ Први сусрет био је намењен родитељима с децом до три године и теми како читати тако малој деци. Наредне сусрете посвећиваћемо узрасту од првог до четвртог разреда, као и првом добу tinеjyеra до 14. године.“

Б. Павковић

Фото: Б. Лучић