Града издваја 160,5 милиона динара за упошљавање незапослених
Прихватање послова испод нивоа стечених квалификација, неусаглашеност понуде и потражње, дугорочна незапосленост, сива економија, као и одлазак младих у иностранство, само су неки од проблема када је реч о запошљавању у Новом Саду.
Стога су успостављање стабилног и одрживог тренда раста запослености кроз отварање нових радних места, подршка развоју предузетништва и подстицање запошљавања младих кроз различите мере Акционог плана (АП), основни циљеви политике запошљавања Града за ову годину. За реализацију тих мера планирано је да се из buyеta Града издвоји 160,5 милиона динара за 750 особа.
Укупно има осам програма и мера активне политике запошљавања. Ради се о програмима приправника и стручне праксе, организовању јавних радова од интереса за Град, подршци при самозапошљавању, субвенцијама за отварање нових радних места, сајмовима запошљавања, универзитетској професионалној пракси студената и обуци за дефицитарна занимања. По досадашњим искуствима, програми директног субвенционисања запошљавања имају најјаче ефекте, а програми обуке за тржиште рада најслабије. Када је реч о јавним радовима, они имају већи ефекат у виду радно-социјалне активације и психолошког утицаја на кориснике, него као средство за побољшање запошљавања.
У Новом Саду просечна плата око 54.500 динара
Током 2018. године просечна нето зарада у Новом Саду износила је непуних 54.500 динара. Док је укупан број незапослених у граду 14.608, запослених има готово девет пута више, односно 128.925. Највише запослених је у администрацији и помоћно-услужним делатностима, трговини на велико и мало, као и у прерађивачкој индустрији.
Међу дефицитарним занимањима су информатичари, програмери, заваривачи, месари, фармацеути, дефектолози, социјални радници, лекари специјалисти, док су правни пољопривредни и економски техничари у вишку, као и туризмолози, културолози, хемијски техничари, професори српског језика и књижевности.
Такође, стварање услова за нове инвестиције и отварање нових радних места основни су циљ економског развоја града. У том смислу, сектор малих и средњих предузетништва представља највиталнији и економски најефикаснији део привреде. Иначе, у граду је активно 17.177 предузетника, а тај број је на крају 2018. године два одсто већи у односу на 2017. Највећи број предузетника чине привредна друштва из области трговине, угоститељства, рачуноводства, књиговодства, ревизорских послова, али и делатности фризерских и козметичких салона и слично.
У складу с проценом запошљивости, приоритет при укључивању у мере активне политике запошљавања имаће теже запошљиве особе које припадају неким од категорија: млади до 30 година, вишкови запослених, старији од 50 година, жене, нискоквалификовани и они без квалификација, особе с инвалидитетом, Роми, радно способни корисници новчане социјалне помоћи, дугорочно незапослени, млади у домском смештају и хранитељским породицама, жртве породичног насиља, избегле и расељене особе, самохрани родитељи и слично.
Л. Радловачки
фото: Архива “Дневника”
