Grada izdvaja 160,5 miliona dinara za upošljavanje nezaposlenih
Prihvatanje poslova ispod nivoa stečenih kvalifikacija, neusaglašenost ponude i potražnje, dugoročna nezaposlenost, siva ekonomija, kao i odlazak mladih u inostranstvo, samo su neki od problema kada je reč o zapošljavanju u Novom Sadu.
Stoga su uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti kroz otvaranje novih radnih mesta, podrška razvoju preduzetništva i podsticanje zapošljavanja mladih kroz različite mere Akcionog plana (AP), osnovni ciljevi politike zapošljavanja Grada za ovu godinu. Za realizaciju tih mera planirano je da se iz buyeta Grada izdvoji 160,5 miliona dinara za 750 osoba.
Ukupno ima osam programa i mera aktivne politike zapošljavanja. Radi se o programima pripravnika i stručne prakse, organizovanju javnih radova od interesa za Grad, podršci pri samozapošljavanju, subvencijama za otvaranje novih radnih mesta, sajmovima zapošljavanja, univerzitetskoj profesionalnoj praksi studenata i obuci za deficitarna zanimanja. Po dosadašnjim iskustvima, programi direktnog subvencionisanja zapošljavanja imaju najjače efekte, a programi obuke za tržište rada najslabije. Kada je reč o javnim radovima, oni imaju veći efekat u vidu radno-socijalne aktivacije i psihološkog uticaja na korisnike, nego kao sredstvo za poboljšanje zapošljavanja.
U Novom Sadu prosečna plata oko 54.500 dinara
Tokom 2018. godine prosečna neto zarada u Novom Sadu iznosila je nepunih 54.500 dinara. Dok je ukupan broj nezaposlenih u gradu 14.608, zaposlenih ima gotovo devet puta više, odnosno 128.925. Najviše zaposlenih je u administraciji i pomoćno-uslužnim delatnostima, trgovini na veliko i malo, kao i u prerađivačkoj industriji.
Među deficitarnim zanimanjima su informatičari, programeri, zavarivači, mesari, farmaceuti, defektolozi, socijalni radnici, lekari specijalisti, dok su pravni poljoprivredni i ekonomski tehničari u višku, kao i turizmolozi, kulturolozi, hemijski tehničari, profesori srpskog jezika i književnosti.
Takođe, stvaranje uslova za nove investicije i otvaranje novih radnih mesta osnovni su cilj ekonomskog razvoja grada. U tom smislu, sektor malih i srednjih preduzetništva predstavlja najvitalniji i ekonomski najefikasniji deo privrede. Inače, u gradu je aktivno 17.177 preduzetnika, a taj broj je na kraju 2018. godine dva odsto veći u odnosu na 2017. Najveći broj preduzetnika čine privredna društva iz oblasti trgovine, ugostiteljstva, računovodstva, knjigovodstva, revizorskih poslova, ali i delatnosti frizerskih i kozmetičkih salona i slično.
U skladu s procenom zapošljivosti, prioritet pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja imaće teže zapošljive osobe koje pripadaju nekim od kategorija: mladi do 30 godina, viškovi zaposlenih, stariji od 50 godina, žene, niskokvalifikovani i oni bez kvalifikacija, osobe s invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni, mladi u domskom smeštaju i hraniteljskim porodicama, žrtve porodičnog nasilja, izbegle i raseljene osobe, samohrani roditelji i slično.
L. Radlovački
foto: Arhiva “Dnevnika”
