Горани и студенти биологије поставили гнезда за дивље пчеле

Гнезда су постављена да би се обезбедио већи број доступних гнезда пчелама, а самим тим и повећала њихова бројност, јер оне представљају једне од најважнијих опрашивача. Осим тога, пошто су у акцији учествовали и грађани, на тај начин су упознати с том врстом пчела, начином њиховог  живота и угрожености.

Кућице су направљене од дрвета и трске. Садрже велики број цевчица од трске дугих од 13 до 17 цм и пречника око 6 mm, унутар којих ће женке тих пчела моћи да формирају гнезда. Трска је природно водоотпоран материјал и те дивље пчеле је препознају као добро место за започињање новог гнезда. Израда таквих кућица је доста једноставна и свако може да их направи и постави у сопствено двориште или башту. Постављају се у првој половини марта јер тада женке излазе из својих природних скровишта и започињу нови циклус.

Та гнезда су намењена врстама из рода Осмиа које се појављују у пролеће, синхронизовано с појавом топлијег времена и обимнијег цветања биљака. Женке током четири до шест недеља активно сакупљају полен и нектар, који представљају храну за потомке. За разлику од медоносних пчела, те врсте су солитарне, односно не формирају друштва. Једна оплођена женка ће населити једну цевчицу трске и оформити потомство. Из јаја ће се развити ларве, а оне ће, када поједу сву храну, постати лутке/кокони и као такве дочекати наредно пролеће.

У наредном периоду предвиђено је праћење развојног циклуса пчела унутар постављених кућица, као и организовање таквих али и сличних акција и радионица које ће довести до популаризације дивљих пчела у широј јавности.

У Покрету горана напомињу да је ефикасност тих пчела у односу на медоносне у опрашивању знатно већа јер достижу већу брзину и активне су и при нижим темепратурама. Солитарна пчела може да опраши цветова колико и 120 медоносних пчела. Бројност таквих врста је у већој мери угрожена услед убрзаног нестанка и промене природних станишта.

З. Милосављевић