Gorani i studenti biologije postavili gnezda za divlje pčele

Gnezda su postavljena da bi se obezbedio veći broj dostupnih gnezda pčelama, a samim tim i povećala njihova brojnost, jer one predstavljaju jedne od najvažnijih oprašivača. Osim toga, pošto su u akciji učestvovali i građani, na taj način su upoznati s tom vrstom pčela, načinom njihovog  života i ugroženosti.

Kućice su napravljene od drveta i trske. Sadrže veliki broj cevčica od trske dugih od 13 do 17 cm i prečnika oko 6 mm, unutar kojih će ženke tih pčela moći da formiraju gnezda. Trska je prirodno vodootporan materijal i te divlje pčele je prepoznaju kao dobro mesto za započinjanje novog gnezda. Izrada takvih kućica je dosta jednostavna i svako može da ih napravi i postavi u sopstveno dvorište ili baštu. Postavljaju se u prvoj polovini marta jer tada ženke izlaze iz svojih prirodnih skrovišta i započinju novi ciklus.

Ta gnezda su namenjena vrstama iz roda Osmia koje se pojavljuju u proleće, sinhronizovano s pojavom toplijeg vremena i obimnijeg cvetanja biljaka. Ženke tokom četiri do šest nedelja aktivno sakupljaju polen i nektar, koji predstavljaju hranu za potomke. Za razliku od medonosnih pčela, te vrste su solitarne, odnosno ne formiraju društva. Jedna oplođena ženka će naseliti jednu cevčicu trske i oformiti potomstvo. Iz jaja će se razviti larve, a one će, kada pojedu svu hranu, postati lutke/kokoni i kao takve dočekati naredno proleće.

U narednom periodu predviđeno je praćenje razvojnog ciklusa pčela unutar postavljenih kućica, kao i organizovanje takvih ali i sličnih akcija i radionica koje će dovesti do popularizacije divljih pčela u široj javnosti.

U Pokretu gorana napominju da je efikasnost tih pčela u odnosu na medonosne u oprašivanju znatno veća jer dostižu veću brzinu i aktivne su i pri nižim temepraturama. Solitarna pčela može da opraši cvetova koliko i 120 medonosnih pčela. Brojnost takvih vrsta je u većoj meri ugrožena usled ubrzanog nestanka i promene prirodnih staništa.

Z. Milosavljević