Гојазност деце и омладине у Новом Саду све израженија
У савременом свету, у којем технологија преузима примат у готово сваком сегменту, прекомерна ухрањеност, посебно код деце, достигла је драматичне размере те је Светска здравствена организација означила гојазност као „миленијумску болест”.
По подацима од пре неколико година након систематских прегледа који су организовани у Дому здравља „Нови Сад”, у нашем граду је било 16 одсто прекомерно ухрањене и гојазне деце и омладине школског узраста.
– Гојазност у детињству и адолесценцији је комплексно стање које настаје као резултат интеракције бројних генетских, хормонално-метаболичких, нутритивних и психолошких фактора, али и фактора окружења – рекла је за „Дневник” специјалиста-педијатар др Темира Лозанић. – Иако генетски чиниоци имају велики утицај на развој гојазности, садашња епидемија је настала првенствено због друштвено-економских и технолошких промена које су захватиле цео свет. Битно су се променили услови и начин рада, живота, исхране, транспорта и забаве људи, а неправилна исхрана и физичка неактивност су означене као главни узрок поваћања гојазности широм света.
Како каже наша саговорница, данас су економски и технолошки напредак довели до смањења физичке активности и опадања енергетске потрошње организма. Нажалост, људи су у слободно време постали склони разним видовима пасивне забаве, преносећи на децу и омладину тај облик понашања, што је забрињавајуће. Некада су млади слободно време проведили у активној игри и спортским активностима, што је данас замењено гледањем телевизије и играњем видео-игара на различитим медијским уређајима.
– Гојазност је повезана с бројним значајним здравственим компликацијама – упозорава Темира Лозанић. – Болести и поремаћаји удружени с вишком килограма могу захватити готово све органе и органске системе и битно нарушити квалитет живота током детињства и адолесценције. Као рана последица јавља се психосоцијална дисфункција јер су често изложени социјалној стигматизацији и дискриминацији вршњака, па и родитеља и наставника. Осим тога, бележе се компликације на респираторном систему као што је астма, затим учестале респираторне инфекције горњих дисајних путева и нетолеранција физичког напора. Може доћи до разних ортопедских компликација, попут болова у ногама и леђима.
По њеним речима, поремећаји настају и на дигестивном и кардиоваскуларном систему, а евидентни су и бројни ендокрино-метаболички поремећаји као што су метаболички синдром, дијабетес мелитус тип 2, рани пубертет, полицистични јајници, липидни поремећаји... Стога је гојазност један од најопаснијих здравствених проблема с којима се данас деца и адолесценти суочавају.
Лоша исхрана
– Традиционална исхрана, карактерисана комплексним угљеним хидратима, свежим воћем, поврћем, с мање масноће и беланчевина животињског порекла, потиснута је високопрерађеном храном која је богата засићеним мастима, шећерима и много соли, а сиромашна влакнима – каже др Темира Лозанић. – Таква исхрана, уз велике порције, доноси сувишну енергију и нежељено добијање у тежини.
Најзначајнија дугорочна последица гојазности у младости је та да до 80 одсто адолесцената може остати гојазно у одраслом добу, поготово ако имају гојазне родитеље. Уз то, она смањује животни век, а има и значајне социјалне и економске последице, не само за појединца већ и за друштво у целини. Здравствени радници, првенствено педијатри, у свом свакодневном раду промовишу дојење и едукују родитеље о принципима правилне исхране и физичке активности од најранијег узраста и током одрастања. Редовним годишњим систематским прегледима прати се раст и развој деце и младих зарад раног препознавања ризика за развој прекомерене ухрањености и гојазности. У третману дечје гојазности, родитељи треба да промене стил живота кроз здраве навике у исхрани, повећану физчку активност и смањење седентарног начина живота своје деце.
И. Миклоши
