Gojaznost dece i omladine u Novom Sadu sve izraženija

Po podacima od pre nekoliko godina nakon sistematskih pregleda koji su organizovani u Domu zdravlja „Novi Sad”, u našem gradu je bilo 16 odsto prekomerno uhranjene i gojazne dece i omladine školskog uzrasta.

– Gojaznost u detinjstvu i adolescenciji je kompleksno stanje koje nastaje kao rezultat interakcije brojnih genetskih, hormonalno-metaboličkih, nutritivnih i psiholoških faktora, ali i faktora okruženja – rekla je za „Dnevnik” specijalista-pedijatar dr Temira Lozanić. – Iako genetski činioci imaju veliki uticaj na razvoj gojaznosti, sadašnja epidemija je nastala prvenstveno zbog društveno-ekonomskih i tehnoloških promena koje su zahvatile ceo svet. Bitno su se promenili uslovi i način rada, života, ishrane, transporta i zabave ljudi, a nepravilna ishrana i fizička neaktivnost su označene kao glavni uzrok povaćanja gojaznosti širom sveta.

Kako kaže naša sagovornica, danas su ekonomski i tehnološki napredak doveli do smanjenja fizičke aktivnosti i opadanja energetske potrošnje organizma. Nažalost, ljudi su u slobodno vreme postali skloni raznim vidovima pasivne zabave, prenoseći na decu i omladinu taj oblik ponašanja, što je zabrinjavajuće. Nekada su mladi slobodno vreme provedili u aktivnoj igri i sportskim aktivnostima, što je danas zamenjeno gledanjem televizije i igranjem video-igara na različitim medijskim uređajima.

– Gojaznost je povezana s brojnim značajnim zdravstvenim komplikacijama – upozorava Temira Lozanić. – Bolesti i poremaćaji udruženi s viškom kilograma mogu zahvatiti gotovo sve organe i organske sisteme i bitno narušiti kvalitet života tokom detinjstva i adolescencije. Kao rana posledica javlja se psihosocijalna disfunkcija jer su često izloženi socijalnoj stigmatizaciji i diskriminaciji vršnjaka, pa i roditelja i nastavnika. Osim toga, beleže se komplikacije na respiratornom sistemu kao što je astma, zatim učestale respiratorne infekcije gornjih disajnih puteva i netolerancija fizičkog napora. Može doći do raznih ortopedskih komplikacija, poput bolova u nogama i leđima.

Po njenim rečima, poremećaji nastaju i na digestivnom i kardiovaskularnom sistemu, a evidentni su i brojni endokrino-metabolički poremećaji kao što su metabolički sindrom, dijabetes melitus tip 2, rani pubertet, policistični jajnici, lipidni poremećaji... Stoga je gojaznost jedan od najopasnijih zdravstvenih problema s kojima se danas deca i adolescenti suočavaju.

Loša ishrana

– Tradicionalna ishrana, karakterisana kompleksnim ugljenim hidratima, svežim voćem, povrćem, s manje masnoće i belančevina životinjskog porekla, potisnuta je visokoprerađenom hranom koja je bogata zasićenim mastima, šećerima i mnogo soli, a siromašna vlaknima – kaže dr Temira Lozanić. – Takva ishrana, uz velike porcije, donosi suvišnu energiju i neželjeno dobijanje u težini.

Najznačajnija dugoročna posledica gojaznosti u mladosti je ta da do 80 odsto adolescenata može ostati gojazno u odraslom dobu, pogotovo ako imaju gojazne roditelje. Uz to, ona smanjuje životni vek, a ima i značajne socijalne i ekonomske posledice, ne samo za pojedinca već i za društvo u celini. Zdravstveni radnici, prvenstveno pedijatri, u svom svakodnevnom radu promovišu dojenje i edukuju roditelje o principima pravilne ishrane i fizičke aktivnosti od najranijeg uzrasta i tokom odrastanja. Redovnim godišnjim sistematskim pregledima prati se rast i razvoj dece i mladih zarad ranog prepoznavanja rizika za razvoj prekomerene uhranjenosti i gojaznosti. U tretmanu dečje gojaznosti, roditelji treba da promene stil života kroz zdrave navike u ishrani, povećanu fizčku aktivnost i smanjenje sedentarnog načina života svoje dece.

I. Mikloši