ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА Најмлађи градоначелник Новог Сада прогласио српски језик званичним
Данас се навршава 199 година од рођења једног од најпознатијих Новосађана и најзнаменитијих градоначелника у историји Града Светозара Милетића.
Поштовање и значај Милетића огледа се у чињеници да се убраја међу ретке новосадске градоначелнике који су бирани у два мандата.
Као најмлађи градоначелник у историји града Милетић је на чело Новог Сада први пут доспео 20. марта 1861. године, а сарадници у Магистрату били су му Јован Јовановић Змај и Јаша Игњатовић. Као градоначелник, прогласио је српски језик званичним, укинуо је немачку реалку и залагао за то да се зграда Српског народног позоришта подигне на Главном тргу, а Градска кућа ближе српском крају, где је био Турски хан, односно на месту где је данас здање Матице српске. Таква политика га је га је довела у сукоб са Будимпештом те је његов Магистрат суспендован.
Од маја 1867. поново је доспео на чело Магистрата, а тада су му најближи сарадници Лаза Костић и Коста Трифковић. У време другог мандата, његовом заслугом, боје српске тробојке постале су званичне боје града Новог Сада, а како је наставио са напорима да Градску кућу подигне у српском крају и постао озбиљна сметња властима, суспендован је после годину дана, а убрзо и ухапшен и на једном монтираном процесу осуђен на годину дана затвора. Након изласка из затвора, своју активност проширио је и на друге крајеве где живе Срби, нарочито у време устанка у Херцеговини.
Овај пут, угарска влада је решила да му трајно стане на пут, па је 5. јула 1876. године ухапшен у свом стану у Новом Саду, а потом, у још једном монтираном процесу, осуђен на шест година робије. У затвору је малтретиран и физички и психички, сарадници су га напустили, а уз друге проблеме које је имао, почиње и психички да побољева. По изласку из затвора, неко време је изгледало да му се стање поправило, али болест, затим, вратила у још жешћем облику. До краја живота се није опоравио и више се није укључивао у политички живот.
Умро је у Вршцу, 4. фебруара 1901. године, а сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду и његово име носе улица у центру града и једна средња школа.