Гимнастика подстиче здраве животне навике

Како је за „Дневник” рекао селектор женске гимнастичке репрезентације и тренер гимнастике у Соколском дому Александар Пандуров, навику вежбања код деце треба развијати кроз забаву већ у најранијем добу, да би касније у животу стекла навику и дисциплину за даље животне изазове који их чекају.

– У оквиру нашег клуба организована је група родитељ-дете за децу узраста од три до пет година – каже Пандуров. – Малишани су тада доста везани за родитеље, те им се заједничким вежбањем усађују навике  редовних долазака на тренинге, стичу дисциплину, одговорност.... У тим најранијим периодима се најбоље утиче на основне моторичке способности, као што су равнотежа, брзина, гипкост... Битно је нагласити да се тренинзи реализују кроз игру јер је то језик који деца у најранијем узрасту најбоље разумеју и прихватају. Тренирање креће од најосновније базе и малим интензитетом јер мала деца не могу да испрате велики темпо. Највише се инсистира на исправности покрета почетног и завршног положаја у некој вежби. Када се вежба научи изводити правилно, у старијем узрасту се она може радити бржим интензитетом и мањим бројем понављања. 

По његовим речима, данашња деца се веома слабо крећу и једу неквалитетну храну, што омогућава организму да се брзо развија. Брзим израстањем деце долази до разних деформитета, а највише је угрожен кичмени стуб јер највише и трпи тај терет. Гимнастичким вежбама на справама и вежбама које се раде сопственом снагом утиче се на развој мишићне мускулатуре, која наш локомоторни систем држи у стабилности и не дозвољава костима нагли раст.

– Сколиоза је један од најгорих облика деформитета јер окреће кичму у страну, а још гора је њена комбинација с ротацијом кичмених пршљенова – објашњава тренер. – Кад дође до тога, наше вежбе јесу добре да стагнирају болест, али је тешко вратити кичму назад јер је морфологија костију већ промењена. Стога, да би се спречио тразвој тешких деформитета, довољно је свакодневно радити лагане гимнастичке вежбе. То су вежбе разгибавања за загревање мишића, што је предуслов за рад других активности које изискују веће физичке напоре. Гимнастиком се након тренинга такође релаксирају мишићи и припремају за стање мировања.

По речима нашег саговорника, пожељно је и у каснијем добу практиковати гимнастичке вежбе, које могу да се раде и код куће, у партерном облику. За старије популације је веома важно prеthodno разгибавање свих мишићних група и зглобова, истезање и вежбе снаге, које су у 90 одсто случајева статична снага, стискање мишића у контракцијама у одређеном временском интервалу... Стискањем мишића подстиче се рад мишићних влакана, што даје све већу њихову прокрвљеност. То је веома битно јер се тако постижу јачина и снага. Битно је слушати свој организам и не претеривати у вежбању.

По тренеровим речима, много је важан и менталан развој који се постиже тренирањем гимнастике, нарочито када дете почне да тренира од најранијег узраста. Најважнији аспекат је сам одлазак на тренинг. То је обавеза коју дете временом прихвата. Самим вежбањем, дете све боље овладава координацијом, све је снажније и постаје сигурније у себе, расте му самопоуздање и може да разликује и процени шта може, а шта не. Тренинг обезбеђује одличну перцепцију и самосвесност својих способности, те и колико још мораш да радиш на себи да би достигао свој зацртани циљ.

        И. Бакмаз

Пројекат „Спортом до здравља” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.