Gimnastika podstiče zdrave životne navike

Kako je za „Dnevnik” rekao selektor ženske gimnastičke reprezentacije i trener gimnastike u Sokolskom domu Aleksandar Pandurov, naviku vežbanja kod dece treba razvijati kroz zabavu već u najranijem dobu, da bi kasnije u životu stekla naviku i disciplinu za dalje životne izazove koji ih čekaju.

– U okviru našeg kluba organizovana je grupa roditelj-dete za decu uzrasta od tri do pet godina – kaže Pandurov. – Mališani su tada dosta vezani za roditelje, te im se zajedničkim vežbanjem usađuju navike  redovnih dolazaka na treninge, stiču disciplinu, odgovornost.... U tim najranijim periodima se najbolje utiče na osnovne motoričke sposobnosti, kao što su ravnoteža, brzina, gipkost... Bitno je naglasiti da se treninzi realizuju kroz igru jer je to jezik koji deca u najranijem uzrastu najbolje razumeju i prihvataju. Treniranje kreće od najosnovnije baze i malim intenzitetom jer mala deca ne mogu da isprate veliki tempo. Najviše se insistira na ispravnosti pokreta početnog i završnog položaja u nekoj vežbi. Kada se vežba nauči izvoditi pravilno, u starijem uzrastu se ona može raditi bržim intenzitetom i manjim brojem ponavljanja. 

Po njegovim rečima, današnja deca se veoma slabo kreću i jedu nekvalitetnu hranu, što omogućava organizmu da se brzo razvija. Brzim izrastanjem dece dolazi do raznih deformiteta, a najviše je ugrožen kičmeni stub jer najviše i trpi taj teret. Gimnastičkim vežbama na spravama i vežbama koje se rade sopstvenom snagom utiče se na razvoj mišićne muskulature, koja naš lokomotorni sistem drži u stabilnosti i ne dozvoljava kostima nagli rast.

– Skolioza je jedan od najgorih oblika deformiteta jer okreće kičmu u stranu, a još gora je njena kombinacija s rotacijom kičmenih pršljenova – objašnjava trener. – Kad dođe do toga, naše vežbe jesu dobre da stagniraju bolest, ali je teško vratiti kičmu nazad jer je morfologija kostiju već promenjena. Stoga, da bi se sprečio trazvoj teških deformiteta, dovoljno je svakodnevno raditi lagane gimnastičke vežbe. To su vežbe razgibavanja za zagrevanje mišića, što je preduslov za rad drugih aktivnosti koje iziskuju veće fizičke napore. Gimnastikom se nakon treninga takođe relaksiraju mišići i pripremaju za stanje mirovanja.

Po rečima našeg sagovornika, poželjno je i u kasnijem dobu praktikovati gimnastičke vežbe, koje mogu da se rade i kod kuće, u parternom obliku. Za starije populacije je veoma važno prethodno razgibavanje svih mišićnih grupa i zglobova, istezanje i vežbe snage, koje su u 90 odsto slučajeva statična snaga, stiskanje mišića u kontrakcijama u određenom vremenskom intervalu... Stiskanjem mišića podstiče se rad mišićnih vlakana, što daje sve veću njihovu prokrvljenost. To je veoma bitno jer se tako postižu jačina i snaga. Bitno je slušati svoj organizam i ne preterivati u vežbanju.

Po trenerovim rečima, mnogo je važan i mentalan razvoj koji se postiže treniranjem gimnastike, naročito kada dete počne da trenira od najranijeg uzrasta. Najvažniji aspekat je sam odlazak na trening. To je obaveza koju dete vremenom prihvata. Samim vežbanjem, dete sve bolje ovladava koordinacijom, sve je snažnije i postaje sigurnije u sebe, raste mu samopouzdanje i može da razlikuje i proceni šta može, a šta ne. Trening obezbeđuje odličnu percepciju i samosvesnost svojih sposobnosti, te i koliko još moraš da radiš na sebi da bi dostigao svoj zacrtani cilj.

        I. Bakmaz

Projekat „Sportom do zdravlja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.