Где су вам оазе, Новосађани
Сећам се, током пандемије, када смо били закључани, Новосађани су почели више да сређују своје терасе и балконе.
И даље нису били у већини ти новопечени „биљкоманијаци”, али су улице нашег града биле далеко лепше и шареније. А како је и смећа било мање, Нови Сад је личио на град какав треба да буде!
Пролећно време нам је ове године стигло и пре самог пролећа, па се с уређењем мини-оаза (како најчешће описујемо та украшена парчад слободе) могло почети још у фебруару. Ја сам на овакав посао прионула тек за викенд, вребајући сунце и плашећи се да сам мало чак и закаснила. Али оптимизам не јењава, не дозвољавају му моји нови цимери у саксијама, за које се надам да ће живнути сваког часа... Прчкање са земљом и младим цветницама, премештање из једне саксије у другу, аранжирање тако да се облици и боје слажу – ма, има ли боље физичке активности која вас умори и опусти у исто време? (Не знам да ли сте знали, али научници су доказали да је један од природних антидепресива управо земља!)
’Ајте, Новосађани, избаците своје лепотице и лепотане на ограде, да вам се дивим и слатко вам завидим што имате неку биљчицу коју ја немам.
Леа Радловачки