Футошки купус – храни, лечи и траје

Коментаришемо „како је леп”, а колега Шушњевић већ оштри објектив, кад с друге стране зачусмо: „Сликате погрешну парцелу!” Помислисмо у први мах, футошки купус је то, свеједно чија је парцела, али баш у томе и јесте цака: јесте купус на који смо се намерили футошки, ал’ није Футошки!

„Па, ваљда видите разлику“, уз осмех нам, показујући руком на суседну парцелу, говори Мирољуб Јанковић, који је производњом купуса почео да се бави пре три деценије, тада још као млад банкарски службеник.

„Главицу правог Футошког купуса препознаћете по благој заобљености, танким листовима којих, када је добра година, може и по тридесетак да се искористи, уз укусно срце“, саветује Мирољуб.

Нашавши се између две парцеле, лако нам је било да за тили час уочимо више него јасну, разлику „кô небо и земља” између две сорте купуса посејане у футошком атару.

Јанковић каже да „100 пута“ може да понови људима на шта треба да обрате пажњу приликом куповине Футошког купуса, али, када се нађу пред тезгом, већина њих се, поново, нађе у дилеми и неверици.

„Зато је најбоље да изаберу продавца ком могу да верују, који их неће обманути. Још већу опасност од грешке приликом избора сорте купуса представљају повртарске културе третиране хемикалијама које су штетне по здравље. А на жалост свих нас, а највише потрошача, такви примери су све чешћи.“

„Претила је опасност да се ова, аутохтона, врста, својеврстан бренд, потпуно угаси и нестане с простора на којима је производња купуса у турским списима забележена још у 16. Веку. Појавом разних хибридних сорти, попут „глорије”, „браво” и других, које су имале нижу производну цену, а самим тим и продајну, а под етикетом „футошки”, прави Футошки купус спао је пре петнаестак година на свега три процента од укупне производње!“, каже Јанковић, члан регистрованог удружења „Футошки купус”.

На срећу по бренд, а на задовољство потрошача, тај проценат увећао се десет пута па је сада од укупне производње купуса у Футогу, око трећина оног правог Футошког.

„Из тог разлога смо 2007. године и основали удружење, а већ следеће године га и регистровали као „Футошки купус“, да бисмо га као бренд сертификовали 2012. године“, набраја след догађаја Јанковић, напомињући да баш ових дана очекује сертификациону комисију која парцеле обилази бар два пута годишње: „Удружење сваке године има све више чланова, а тренутно нас је педесетак.“

Пре пет година у футошком атару је под купусом било близу 800 хектара, а прошле године упола мање. Јанковић каже да се људи све мање баве повртарством јер су улагања велика, а зарада увек под упитником.

„На крају, када саберем, од продајне цене нама, произвођачима, остане око пет процената. За хектар засађеног купуса, уз сав посебан третман, потребно је уложити око 200.000 динара. Ја имам три парцеле, које редовно заливам, али ова година не може се мерити с прошлом. Иако је била суша, а ми смо нон-стоп заливали, принос је био одличан. Овогодишње обилне кише и температуре ваздуха учиниће да квалитет и принос буду нешто слабији“, вели Јанковић.

Мирољуб Јанковић прогнозира да ће почетна цена за килограм Футошког купуса ове сезоне, а то је већ крајем септембра, бити негде око 70 динара, а докле ће ићи наниже у јеку сезоне, показаће време.

„Сигурно је да, ко год се определи да листовима тог купуса завије сарму, укрчка „лички“ или „свадбарски“ купус, „босански лонац“, упржи подварак, од укисељеног направи питу или га скува као „слатки купус с месом по жељи“, добиће врхунски специјалитет и укусан залогај“, гарантује Јанковић.

Нелојална конкуренција и лажна брендирања умногоме штете произвођачима из Удружења „Футошки купус“.

„Прошле године, у јеку сезоне купуса, када је његова цена била око 45 динара килограм,велики маркети су понудили „акцијску цену“ од 22 динара. Потрошачи, с обзиром на ниску куповну моћ, похрлили су да себи обезбеде зимницу по приступачној цени, а о квалитету нису водили рачуна. Могу да тврдим да ниједан купус не може тако добро да се укисели као Футошки. И лично сам се у то уверио, пробајући да у кацу ставим неке друге, хибридне сорте. То не може да се пореди. Футошки купус је најукуснији, то је лековита, од давнина позната повртарска култура, која храни, лечи и траје, одолевајући свим искушењима времена“, поручио је Мирољуб Јанковић.      

Сава Савић

Фото: С. Шушњевић