Futoški kupus – hrani, leči i traje

Komentarišemo „kako je lep”, a kolega Šušnjević već oštri objektiv, kad s druge strane začusmo: „Slikate pogrešnu parcelu!” Pomislismo u prvi mah, futoški kupus je to, svejedno čija je parcela, ali baš u tome i jeste caka: jeste kupus na koji smo se namerili futoški, al’ nije Futoški!

„Pa, valjda vidite razliku“, uz osmeh nam, pokazujući rukom na susednu parcelu, govori Miroljub Janković, koji je proizvodnjom kupusa počeo da se bavi pre tri decenije, tada još kao mlad bankarski službenik.

„Glavicu pravog Futoškog kupusa prepoznaćete po blagoj zaobljenosti, tankim listovima kojih, kada je dobra godina, može i po tridesetak da se iskoristi, uz ukusno srce“, savetuje Miroljub.

Našavši se između dve parcele, lako nam je bilo da za tili čas uočimo više nego jasnu, razliku „kô nebo i zemlja” između dve sorte kupusa posejane u futoškom ataru.

Janković kaže da „100 puta“ može da ponovi ljudima na šta treba da obrate pažnju prilikom kupovine Futoškog kupusa, ali, kada se nađu pred tezgom, većina njih se, ponovo, nađe u dilemi i neverici.

„Zato je najbolje da izaberu prodavca kom mogu da veruju, koji ih neće obmanuti. Još veću opasnost od greške prilikom izbora sorte kupusa predstavljaju povrtarske kulture tretirane hemikalijama koje su štetne po zdravlje. A na žalost svih nas, a najviše potrošača, takvi primeri su sve češći.“

„Pretila je opasnost da se ova, autohtona, vrsta, svojevrstan brend, potpuno ugasi i nestane s prostora na kojima je proizvodnja kupusa u turskim spisima zabeležena još u 16. Veku. Pojavom raznih hibridnih sorti, poput „glorije”, „bravo” i drugih, koje su imale nižu proizvodnu cenu, a samim tim i prodajnu, a pod etiketom „futoški”, pravi Futoški kupus spao je pre petnaestak godina na svega tri procenta od ukupne proizvodnje!“, kaže Janković, član registrovanog udruženja „Futoški kupus”.

Na sreću po brend, a na zadovoljstvo potrošača, taj procenat uvećao se deset puta pa je sada od ukupne proizvodnje kupusa u Futogu, oko trećina onog pravog Futoškog.

„Iz tog razloga smo 2007. godine i osnovali udruženje, a već sledeće godine ga i registrovali kao „Futoški kupus“, da bismo ga kao brend sertifikovali 2012. godine“, nabraja sled događaja Janković, napominjući da baš ovih dana očekuje sertifikacionu komisiju koja parcele obilazi bar dva puta godišnje: „Udruženje svake godine ima sve više članova, a trenutno nas je pedesetak.“

Pre pet godina u futoškom ataru je pod kupusom bilo blizu 800 hektara, a prošle godine upola manje. Janković kaže da se ljudi sve manje bave povrtarstvom jer su ulaganja velika, a zarada uvek pod upitnikom.

„Na kraju, kada saberem, od prodajne cene nama, proizvođačima, ostane oko pet procenata. Za hektar zasađenog kupusa, uz sav poseban tretman, potrebno je uložiti oko 200.000 dinara. Ja imam tri parcele, koje redovno zalivam, ali ova godina ne može se meriti s prošlom. Iako je bila suša, a mi smo non-stop zalivali, prinos je bio odličan. Ovogodišnje obilne kiše i temperature vazduha učiniće da kvalitet i prinos budu nešto slabiji“, veli Janković.

Miroljub Janković prognozira da će početna cena za kilogram Futoškog kupusa ove sezone, a to je već krajem septembra, biti negde oko 70 dinara, a dokle će ići naniže u jeku sezone, pokazaće vreme.

„Sigurno je da, ko god se opredeli da listovima tog kupusa zavije sarmu, ukrčka „lički“ ili „svadbarski“ kupus, „bosanski lonac“, uprži podvarak, od ukiseljenog napravi pitu ili ga skuva kao „slatki kupus s mesom po želji“, dobiće vrhunski specijalitet i ukusan zalogaj“, garantuje Janković.

Nelojalna konkurencija i lažna brendiranja umnogome štete proizvođačima iz Udruženja „Futoški kupus“.

„Prošle godine, u jeku sezone kupusa, kada je njegova cena bila oko 45 dinara kilogram,veliki marketi su ponudili „akcijsku cenu“ od 22 dinara. Potrošači, s obzirom na nisku kupovnu moć, pohrlili su da sebi obezbede zimnicu po pristupačnoj ceni, a o kvalitetu nisu vodili računa. Mogu da tvrdim da nijedan kupus ne može tako dobro da se ukiseli kao Futoški. I lično sam se u to uverio, probajući da u kacu stavim neke druge, hibridne sorte. To ne može da se poredi. Futoški kupus je najukusniji, to je lekovita, od davnina poznata povrtarska kultura, koja hrani, leči i traje, odolevajući svim iskušenjima vremena“, poručio je Miroljub Janković.      

Sava Savić

Foto: S. Šušnjević