Филмска прича међуратне колонизације

Он својим истраживањем и делом постепено успева да осветли пут делимичног заборава. Једно од предавања „Насељавање српских добровољаца из Лике у војвођанске области (1921–1941)” одржано је у Галерији „Прометеј”, а тема колонизације људи који су у тешким условима живота, без куће, без сталног власништва над земљом, успели да подигну сопствене домове и нова насеља и да се прилагоде простору у којем живе, неисцрпна је.

– То је један свет који је готово непознат и циљ свих предавања јесте да се јавност упозна са људским судбинама, а целокупно моје дело засновано је на истраживању малих заједница у покрету и обичних људи, а то су ратници, ратари, печалбари, људи чији животи личе на филмску причу – објашњава историчар и председник Савеза Удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца „Обилић 1912–1918” др Милан Мицић. – Колонисти нису добијали куће, сами су их градили, најчешће од набоја, и пролазили су дуг и тежак процес прилагођавања новом простору. Болести су их косиле, нарочито децу, али виталност и снага учинили су да у међуратном периоду подигну нова насеља, а у њима школе, храмове, соколске домове, зграде општина...

Обележавање стогодишњице од Првог светског рата и колонизације на неки начин било је „окидач” и умногоме је помогло да се тај период историје делимично осветли.

– Та тема је била запарложена, пре свега „захваљујући” комунистима после Другог светског рата, који су посматрали добровољце као непријатеље новог поретка, као монархисте, што су они и били – потврђује др Мицић. – Прво што осетим код људи јесте тишина, једно изненађење, а потом и поштовање према тим људским судбинама. Друга реакција буде њихова prеthodna неинформисаност и захвалност за то што могу да сазнају о људским судбинама и значају који носе добровољачки покрет и међуратна колонизација.

        Б. Павковић