ЈЕДАН ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ПРОЈЕКАТА У ИСТОРИЈИ НОВОГ САДА НЕЗАУСТАВЉИВ И ПРЕКО ЗИМЕ Уређује се простор од 22 хектара, 600 објеката и 20 улица ПОГЛЕДАЈТЕ КАКО САДА ИЗГЛЕДА АЛМАШКИ КРАЈ, БИСЕР СРПСКЕ АТИНЕ
Основа за споменик у част Захарија Орфелина, једном од најпознатијих српских културних радника и талентованог ствараоца, већ је изливена у јужном делу раскрснице улица Златне греде, Скерлићеве, Саве Вуковића и Ђорђа Јовановића у Алмашком крају, једном од најстаријих делова Новог Сада.
Како се екипа „Дневника” уверила, осим што су мајстори почели да оивичавају то раскршће, у Улици Ђорђа Јовановића је у току поплочавање коцком - порфиром, што је већ завршено у улицама Златне греде (део од Улице Николе Пашића до Даничићеве), Милована Видаковића и у Скерлићевој улици (део од улице Николе Пашића до Милована Видаковића).
У делу улице Ђорђа Јовановића постављени су камени ивичњаци којим је трасиран пут будуће саобраћајнице, позиционирана су паркинг места и асфалтирана је улица у делу тротоара. Како су нам неимари рекли радови теку предвиђеном динамиком посебно зато што су им током зиме временски услови ишли на руку. Иако је за наредне дане најављен ледени талас, који ће ноћне температуре спустити испод минус пет степени Целзијуса, то неће утицати на динамику извођења радова.
Почетком јесени, након реконструкције комуналне инфраструктуре, постављене су садне јаме и започето је партерно уређење, као предуслов за озелењавање и пејзажно уређење. Истовремено с реконструкцијом инфраструктуре, уређивано је и десет кућа у улицама Саве Вуковића 9, 11, 12, 13, 14 и 15 и Земљане ћуприје 1, 7, 9 и 11. Претходна фаза обухватала сређивање фасада и кровова на кућама у Ђорђа Јовановића 1, 3 и 4, Златне греде 20, на углу са Ђорђа Јовановића, те Саве Вуковића 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8 и 10, као и у Земљане ћуприје 2 и Скерлићевој 39. Истовремено у Улици Златне греде су постављене клупе и јавна расвета.
Када је реч о зеленилу, према проценама сада у Алмашком крају има између 200 и 250 стабала. Њихов број ће бити удвостручен након обнове, што ће посебно допринети лепоти амбијента. Завод за заштиту споменика културе Новог Сада је недавно саопштио је да је пројектом уређења предвиђено пресађивање постојећих стабала у Улици Ђорђа Рајковића на другу локацију, у Парку ослобођења на Клиси, и садња нових врста.
Сада у Алмашком крају има између 200 и 250 стабала. Њихов број ће бити удвостручен након обнове
Како су појаснили из број зелених површина биће повећан, јер се том циљу, у захтевном процесу уређења целине Алмашког краја, а који обухвата радове на инфраструктури и градитељском наслеђу, приступа са посебном пажњом. Овај корак је предузет јер, како је утврђено, инсталације више јавних комуналних предузећа и колектор налазе се непосредно испод дрвореда у тој улици и озбиљно их угрожавају.
Лаза Костић, Ђура Даничић, Јован Јовановић Змај
Осим свог изгледа, Алмашки крај познат је и по великом броју интелектуалаца и заслужних грађана попут породице Хаџи, Лазе Костића, Ђуре Даничића, Јована Јовановића Змаја. Простор између данашње Алмашке и Саборне црква су од 1716. до 1718. године, због сукоба са коморским и жупанијским службеницима населили становници села Алмаш које се пружало између Новог Сада, Темерина, Сирига и Сентомаша (Србобрана).
Главни потези Алмашког краја могу се видети на плану Петроварадинског шанца из 1745. године. Неправилне кривудаве улице одударају од остатка Новог Сада, а становници су градили куће и улице по принципу суве греде, прилагођене природним условима и остале су сачуване до данас. Као такав представља велики неискоришћени туристички потенцијал и прави скривени бисер Новог Сада.
Стога је планирано постављање заштите постојећих инсталација, као и садња дрвећа које ће имати мање агресиван корен, попут јавора млеча са тамнољубичастом, односно пурпурном бојом листа. Реч је о врсти која је погодна за градске услове, будући да нема дубок неинвазиван коренов систем и више се развија у хоризонталном правцу. Просечна висина одраслог стабла у оптималним условима раста је до 12 метара, дрво има дуг животни век, отпорно је на аерозагађења, а формира густу крошњу и добро толерише орезивање, што је у градским условима веома битно. Према најавама саднице ће бити посађене у периоду мировања вегетације, који оквирно траје до почетка марта и који је оптималан за пресађивање како биљке не би претрпеле додатни шок и биће старе између осам и десет година.
Подсетимо, пројекат обнове Алмашког краја обухвата простор оивичен Аломашком улицом на северу, Косовском на истоку, Темеринском и Тргом Марије Трандафил на западу и Пашићевом улицом на југу, које уједно представљају главне саобраћајне везе са осталим деловима града, а који одликују времешне куће, вијугаве уске улице, заједнички финансирају Покрајинска влада и Град Нови Сад. Реч је о најстаријем српском делу града из 1718. године и јединствен је кварт, који једини сведочи о изгледу некадашњег Новог Сада и животу његових становника.
Награда за пројекат
Подсетимо, представници новосадске фирме „ДБА”, предвођени директором Ђорђем Бајилом, аутори пројекта урбанистичко-архитектонског уређења просторне културно-историјске целине – Алмашког краја у Новом Саду, 2023. године су у Паризу примили престижну награду „Арцхитизер А+Аwард“, у категорији „Unbuild landscape“. Пројекат се изводи уз надзор пројектаната и Завода за заштиту споменика културе, уз координационо тело, које чине представници Покрајинске владе, Града Новог Сада, Српске православне цркве, Матице српске и Удружења „Алмашани“.
Урбанистичко-архитектонским пројектом уређења просторно културно-историјске целине Алмашки крај, који се убраја међу најзначајније пројекте у новосадској историји, обухваћен је простор површине 22,58 хектара, односно 20 улица и 600 објеката. У склопу пројекта планирана је реконструкција целокупне водоводне и канализационе мреже, постављењеа нове расвете и урбаног мобилијара, улице ће бити прекривене каменом коцком, а биће и потпуно другачије уређен саобраћајни ток док ће куће знаменитих Новосађана бити обележене.
Урбанистичко-архитектонским пројектом уређења просторне културно-историјске целине Алмашки крај, који се убраја међу најзначајније пројекте у новосадској историји, обухваћен је простор површине 22,58 хектара, то јест 20 улица и 600 објеката
Због обимности и сложености радова реч је о вишегодишњем пројекту, који ће према проценама трајати између нарем пет и седам година. Неимари раде искључиво по мерама струке, заштитара и, уз пуно уважавање мишљења људи који живе у том делу града. Све куће које су у режиму заштите биће саниране, односно радови ће обухватати обнову кровова, замену олука, уређење фасада, а у неким случајевима и замену столарије. Због своје јединствености, старости (поједине саграђене још у 19. веку), али у неким случајевима и неодржавања сваки објекат захтева посебан приступ. У то су се неимари уверили када почетком прошле године почеле да се урушавају две куће у Скерлићевој улици због изузетно плитких и нестабилних темеља, што је у међувремену санирано. Завршетком овог пројекта Нови Сад ће добити још један центар, или део пешачке зоне.
С. Ковач
