ДРУЖЕЊЕ ЗА БЕСКУЋНИКЕ НА БУЛЕВАРУ ЕВРОПЕ Искра која покреће човека
Неформално удружење „Рука за друга” наставља своју традицију, те је, после краће летње паузе, јуче поново организовало целодневно дужење за бескућнике.
У дворишту протестантске хришћанске заједнице на Булевару Европе 30, која им је уједно и уступила простор који користе, ширио се мирис кафе и роштиља. Граја деце чула се у свакој просторији док су волонтери и организатори уз осмех и музику секли црни лук за салату. У зеленилу баште Бранислава Вујановић, позната у кругу као балерина, разговарала је о свом животу.
– Седам година долазим на дружења, а ови људи су ми много помогли – истиче она. – Неколико пута су ми и спасли живот услед болести са којима сам се борила, а сада се ја борим са њима и за њих. Срећна сам овде и ништа ми није тешко да урадим и припомогнем, да разумем сваку особу, јер су и они сами пуни разумевања и племенитости, те су ова дружења, у неку руку, поновно оживљавање мене као особе.
Причу о формирању оваквог удружења покренуо је њихов пријатељ Бранко Вујасиновић пре пет година, наводи једна од организаторки Ерика Сабљов.
– Он се дуги низ година борио са зависношћу од дроге, а притом се од ње и излечио. Тај мрачни период свог живота провео је на улици – додаје.
Овакав вид дружења настао је након што се затворила једна продавница половне гардеробе.
– Мој пријатељ имао је секнд-хенд који је затварао, те није знао шта ће да уради са том гардеробом, па смо тако дошли на идеју да је поделимо бескућницима – говори Бранко Вујасиновић. – У простору једне невладине организације направили смо казан паприкаша, донели колаче и поделили флајере са информацијама о дељењу гардеробе, те је много људи дошло и тако је све почело.
Простор је отворен сваког петка од 16 до 19 часова, а сви људи без дома имају могућност да добију гардеробу и храну која је прикупљена од донација. Поред тога могу и да обаве основну личну хигијену, те и да се, у склопу дружења, ошишају. Удружење сарађује са Центром за социјални рад, Банком хране Војводине, Женским рехабилитационим центром „Нови живот” и са Рехабилитационим центром „Дуга”. Суштина акције јесте гостопримство и порука да и људи без дома вреде.
– Докле год смо живи, имамо шансу да се променимо – закључује Вујасиновић. – У сваком човеку постоји искра која, ако се распламса, све може да се промени.
Та искра у људима је и покретач њихових планова за будућност и наде да ће једног дана успети да изграде кућу за подршку, у којој ће људи без дома моћи редовоно да бораве и добију помоћ која им је неопходна.
И. Јапунџа
