DRUŽENJE ZA BESKUĆNIKE NA BULEVARU EVROPE Iskra koja pokreće čoveka

U dvorištu protestantske hrišćanske zajednice na Bulevaru Evrope 30, koja im je ujedno i ustupila prostor koji koriste, širio se miris kafe i roštilja. Graja dece čula se u svakoj prostoriji dok su volonteri i organizatori uz osmeh i muziku sekli crni luk za salatu. U zelenilu bašte Branislava Vujanović, poznata u krugu kao balerina, razgovarala je o svom životu.

– Sedam godina dolazim na druženja, a ovi ljudi su mi mnogo pomogli – ističe ona. – Nekoliko puta su mi i spasli život usled bolesti sa kojima sam se borila, a sada se ja borim sa njima i za njih. Srećna sam ovde i ništa mi nije teško da uradim i pripomognem, da razumem svaku osobu, jer su i oni sami puni razumevanja i plemenitosti, te su ova druženja, u neku ruku, ponovno oživljavanje mene kao osobe.

Priču o formiranju ovakvog udruženja pokrenuo je njihov prijatelj Branko Vujasinović pre pet godina, navodi jedna od organizatorki Erika Sabljov. 

– On se dugi niz godina borio sa zavisnošću od droge, a pritom se od nje i izlečio. Taj mračni period svog života proveo je na ulici – dodaje.

Ovakav vid druženja nastao je nakon što se zatvorila jedna prodavnica polovne garderobe.

– Moj prijatelj imao je seknd-hend koji je zatvarao, te nije znao šta će da uradi sa tom garderobom, pa smo tako došli na ideju da je podelimo beskućnicima – govori Branko Vujasinović. – U prostoru jedne nevladine organizacije napravili smo kazan paprikaša, doneli kolače i podelili flajere sa informacijama o deljenju garderobe, te je mnogo ljudi došlo i tako je sve počelo.

Prostor je otvoren svakog petka od 16 do 19 časova, a svi ljudi bez doma imaju mogućnost da dobiju garderobu i hranu koja je prikupljena od donacija. Pored toga mogu i da obave osnovnu ličnu higijenu, te i da se, u sklopu druženja, ošišaju. Udruženje sarađuje sa Centrom za socijalni rad, Bankom hrane Vojvodine, Ženskim rehabilitacionim centrom „Novi život” i sa Rehabilitacionim centrom „Duga”. Suština akcije jeste gostoprimstvo i poruka da i ljudi bez doma vrede.

– Dokle god smo živi, imamo šansu da se promenimo – zaključuje Vujasinović. – U svakom čoveku postoji iskra koja, ako se rasplamsa, sve može da se promeni.

Ta iskra u ljudima je i pokretač njihovih planova za budućnost i nade da će jednog dana uspeti da izgrade kuću za podršku, u kojoj će ljudi bez doma moći redovono da borave i dobiju pomoć koja im je neophodna.

I. Japundža