DRUŽENJE ZA BESKUĆNIKE NA BULEVARU EVROPE Iskra koja pokreće čoveka
Neformalno udruženje „Ruka za druga” nastavlja svoju tradiciju, te je, posle kraće letnje pauze, juče ponovo organizovalo celodnevno duženje za beskućnike.
U dvorištu protestantske hrišćanske zajednice na Bulevaru Evrope 30, koja im je ujedno i ustupila prostor koji koriste, širio se miris kafe i roštilja. Graja dece čula se u svakoj prostoriji dok su volonteri i organizatori uz osmeh i muziku sekli crni luk za salatu. U zelenilu bašte Branislava Vujanović, poznata u krugu kao balerina, razgovarala je o svom životu.
– Sedam godina dolazim na druženja, a ovi ljudi su mi mnogo pomogli – ističe ona. – Nekoliko puta su mi i spasli život usled bolesti sa kojima sam se borila, a sada se ja borim sa njima i za njih. Srećna sam ovde i ništa mi nije teško da uradim i pripomognem, da razumem svaku osobu, jer su i oni sami puni razumevanja i plemenitosti, te su ova druženja, u neku ruku, ponovno oživljavanje mene kao osobe.
Priču o formiranju ovakvog udruženja pokrenuo je njihov prijatelj Branko Vujasinović pre pet godina, navodi jedna od organizatorki Erika Sabljov.
– On se dugi niz godina borio sa zavisnošću od droge, a pritom se od nje i izlečio. Taj mračni period svog života proveo je na ulici – dodaje.
Ovakav vid druženja nastao je nakon što se zatvorila jedna prodavnica polovne garderobe.
– Moj prijatelj imao je seknd-hend koji je zatvarao, te nije znao šta će da uradi sa tom garderobom, pa smo tako došli na ideju da je podelimo beskućnicima – govori Branko Vujasinović. – U prostoru jedne nevladine organizacije napravili smo kazan paprikaša, doneli kolače i podelili flajere sa informacijama o deljenju garderobe, te je mnogo ljudi došlo i tako je sve počelo.
Prostor je otvoren svakog petka od 16 do 19 časova, a svi ljudi bez doma imaju mogućnost da dobiju garderobu i hranu koja je prikupljena od donacija. Pored toga mogu i da obave osnovnu ličnu higijenu, te i da se, u sklopu druženja, ošišaju. Udruženje sarađuje sa Centrom za socijalni rad, Bankom hrane Vojvodine, Ženskim rehabilitacionim centrom „Novi život” i sa Rehabilitacionim centrom „Duga”. Suština akcije jeste gostoprimstvo i poruka da i ljudi bez doma vrede.
– Dokle god smo živi, imamo šansu da se promenimo – zaključuje Vujasinović. – U svakom čoveku postoji iskra koja, ako se rasplamsa, sve može da se promeni.
Ta iskra u ljudima je i pokretač njihovih planova za budućnost i nade da će jednog dana uspeti da izgrade kuću za podršku, u kojoj će ljudi bez doma moći redovono da borave i dobiju pomoć koja im je neophodna.
I. Japundža
