Домаћинско пословање Тржници доноси профит
На тромесечном нивоу, ЈКП „Тржница” послује позитивно, с 15 до 16 милиона добити, а током 2017. године она је износила око 46 милиона, од чега ће половина врло брзо бити уплаћена у буџет Града, како налаже Закон о јавним предузећима и Одлука Скупштине града.
– По нашим сазнањима, корисници наших услуга су све задовољнији, а од 2001. године и сами бележимо значајан напредак фирме као комуналног предузећа јер испуњавамо све што нам Град наложи – рекао је директор ЈКП „Тржница” Душан Бајић. – „Тржница” је фирма која од 2001. године бележи минимално позитивно пословање, иако од 2013. нисмо подизали цене. Као и остала јавна предузећа, основани смо да задовољимо потребе грађана по што нижим ценама, док уз добро домаћинско пословање и даље успевамо да остваримо профит, што је више него одлично.
Што се тиче броја запослених, он је чак испод мере Закона о минималном броју запослених у јавном сектору, а како каже наш саговорник, и ниво плата је испод одобреног. – А што се тиче плата, с једне стране мислим да нису добре јер, с обзиром на то колико радници рада и труда улажу, требало би да имају веће зараде - рекао је Бајић. - С друге стране, ако посматрам свеобухватне просечне зараде у граду, видим да су оне сасвим пристојне.
По директоровим речима, на Лиманској пијаци недавно је инсталирано 27 витрина, што значи да је комплетна пијаца обновљена расхладним телима. Такође, од почетка године, кроз побољшање услова рада и кроз опрему, „Тржница” се труди да побољша квалитет услуга.
– Купили смо маказасту дизалицу на гусеницама, која може да досегне до 15 метара висине, свесни смо тога да нам треба можда свега 50 пута у току године – рекао је Бајић. – То смо урадили јер желимо да помогнемо неком другом јавном предузећу и без надокнаде им је дамо на коришћење. Мислим да сви радимо у исту сврху и за исти град, стога би било ружно када не бисмо једни другима помогли. Морам да кажем да смо коначно заокружили циклус електронске наплате пијачарине и можемо се похвалити да смо једини у Србији који тако послују. То значи да “Тржница” може, преко интернета, да провери у сваком моменту колико је пијачарина плаћено на свакој пијаци.
По Бајићевим речима будућност „Тржнице” огледа се у велетржници, која би у будућности требало да замени Кванташку пијацу.
– Нама је место на периферији, на неком приступном путу, не претерано далеко, и убеђен сам, из неких разговора с људима који воде Град, да ће се ове године одредити локација на коју би се пребацио Кванташ – рекао је Бајић. – Наше предузеће је спремно да из сопствених извора, што од уштеде, што од кредитног задужења, финансира неких 35, па чак и 40 одсто укупне инвестиције. Иако се чини да су улагања значајна, сви пројекти велетржнице нам, с друге стране, говоре да би она запослила око 50 радника и остваривала би око 60 до 100 милиона динара годишњег прихода и ми очекујемо од Града да нам ту припомогне.
Једна од идеја је да се мале пијаце по месним заједницама и околним местима постепено утопе у „Тржницу”. Како је истакао наш саговорник, њима није стало до наплате пијачарине на тим местима, ако је то неки приход од којег функционише МЗ. Циљ је да се све пијаце обједине и да се нађе јединствено решење
Сателитска пијаца за сада на чекању
Дошао сам у фирму управо када је био завршен тендер за израду прве фазе радова на Сателитској пијаци и ја сам био тај који је стопирао ту градњу јер је требало да се уложи око 30 милиона динара за бетонске стубове који ништа не представљају – рекао је Бајић.Како је додао наш саговорник, пројекат Сателитске пијаце је светски, али, по његовом мишљењу, релативно мања градска пијаца не треба да буде урађена у тамном стаклу, алуминијуму и мермеру. Када се буде пробијао Булевар Бате Бркића, “Тржница” ће бити спремна све што је потребно сруши и пресели у року од 24 сата, не даље од 50 метара, како би закупци могли да раде што пре.
– На Телепу, испред Поште, имамо пијацу на картонским кутијама, па што ту не бисмо направили пијацу с 15-20 тезги које ће се свакодневно чистити и бити уређенија него сад? – рекао је Бајић. – Радили смо анкету да видимо шта наши корисници услуга, односно купци, имају да кажу и одушевило ме то што су хигијену на пијацама оценили доста високом оценом, надмашујући моја очекивања. Критике смо добили због слабе проходности на пијацама, што је оправдано. Разлог је тај што се наши закупци тезги шире. Већ два месеца водимо акције да би се то довело у неке границе.
Један од проблема је и то што по закону, ЈКП „Тржница” мора да има запосленог дипломираног еколога, а комисија из Београда још увек није контактирала с њима, иако су послали већ пет строго наменских захтева. Ако јавно предузеће нема таквог запосленог, казне могу бити веома велике.
Што се тиче Органске улице на Рибљој пијаци, полако се гаси јер нажалост, нема купаца, као што је био случај и 2010. године с Темеринском пијацом. Адаптирана по мери и названа „Пијаца органске хране и здравих производа”, тадашња Темеринска пијаца, и током бесплатних 45 дана пијачарине, са 60 закупаца спала је на свега четири.
Ивана Миклоши
