Domaćinsko poslovanje Tržnici donosi profit

– Po našim saznanjima, korisnici naših usluga su sve zadovoljniji, a od 2001. godine i sami beležimo značajan napredak firme kao komunalnog preduzeća jer ispunjavamo sve što nam Grad naloži – rekao je direktor JKP „Tržnica” Dušan Bajić. – „Tržnica” je firma koja od 2001. godine beleži minimalno pozitivno poslovanje, iako od 2013. nismo podizali cene. Kao i ostala javna preduzeća, osnovani smo da zadovoljimo potrebe građana po što nižim cenama, dok uz dobro domaćinsko poslovanje i dalje uspevamo da ostvarimo profit, što je više nego odlično.

Što se tiče broja zaposlenih, on je čak ispod mere Zakona o minimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru,  a kako kaže naš sagovornik, i nivo plata je ispod odobrenog. – A što se tiče plata, s jedne strane mislim da nisu dobre jer, s obzirom na to koliko radnici rada i truda ulažu, trebalo bi da imaju veće zarade - rekao je Bajić. - S druge strane, ako posmatram sveobuhvatne prosečne zarade u gradu, vidim da su one sasvim pristojne.

Po direktorovim rečima, na Limanskoj pijaci nedavno je instalirano 27 vitrina, što znači da je kompletna pijaca obnovljena rashladnim telima. Takođe, od početka godine, kroz poboljšanje uslova rada i kroz opremu, „Tržnica” se trudi da poboljša kvalitet usluga.

– Kupili smo makazastu dizalicu na gusenicama, koja može da dosegne do 15 metara visine, svesni smo toga da nam treba možda svega 50 puta u toku godine – rekao je Bajić. – To smo uradili jer želimo da pomognemo nekom drugom javnom preduzeću i bez nadoknade im je damo na korišćenje. Mislim da svi radimo u istu svrhu i za isti grad, stoga bi bilo ružno kada ne bismo jedni drugima pomogli. Moram da kažem da smo konačno zaokružili ciklus elektronske naplate pijačarine i možemo se pohvaliti da smo jedini u Srbiji koji tako posluju. To znači da “Tržnica” može, preko interneta, da proveri u svakom momentu koliko je pijačarina plaćeno na svakoj pijaci.

Po Bajićevim rečima budućnost „Tržnice” ogleda se u veletržnici, koja bi u budućnosti trebalo da zameni Kvantašku pijacu.

– Nama je mesto na periferiji, na nekom pristupnom putu, ne preterano daleko, i ubeđen sam, iz nekih razgovora s ljudima koji vode Grad, da će se ove godine odrediti lokacija na koju bi se prebacio Kvantaš – rekao je Bajić. – Naše preduzeće je spremno da iz sopstvenih izvora, što od uštede, što od kreditnog zaduženja, finansira nekih 35, pa čak i 40 odsto ukupne investicije. Iako se čini da su ulaganja značajna, svi projekti veletržnice nam, s druge strane, govore da bi ona zaposlila oko 50 radnika i ostvarivala bi oko 60 do 100 miliona dinara godišnjeg prihoda i mi očekujemo od Grada da nam tu pripomogne.

Jedna od ideja je da se male pijace po mesnim zajednicama i okolnim mestima postepeno utope u „Tržnicu”. Kako je istakao naš sagovornik, njima nije stalo do naplate pijačarine na tim mestima, ako je to neki prihod od kojeg funkcioniše MZ. Cilj je da se sve pijace objedine i da se nađe jedinstveno rešenje

Satelitska pijaca za sada na čekanju



Došao sam u firmu upravo kada je bio završen tender za izradu prve faze radova na Satelitskoj pijaci i ja sam bio taj koji je stopirao tu gradnju jer je trebalo da se uloži oko 30 miliona dinara za betonske stubove koji ništa ne predstavljaju – rekao je Bajić.Kako je dodao naš sagovornik, projekat Satelitske pijace je svetski, ali, po njegovom mišljenju, relativno manja gradska pijaca ne treba da bude urađena u tamnom staklu, aluminijumu i mermeru. Kada se bude probijao Bulevar Bate Brkića, “Tržnica” će biti spremna sve što je potrebno sruši i preseli u roku od 24 sata, ne dalje od 50 metara, kako bi zakupci mogli da rade što pre.

– Na Telepu, ispred Pošte, imamo pijacu na kartonskim kutijama, pa što tu ne bismo napravili pijacu s 15-20 tezgi koje će se svakodnevno čistiti i biti uređenija nego sad? – rekao je Bajić. – Radili smo anketu da  vidimo šta naši korisnici usluga, odnosno kupci, imaju da kažu i oduševilo me to što su higijenu na pijacama ocenili dosta visokom ocenom, nadmašujući moja očekivanja. Kritike smo dobili zbog slabe prohodnosti na pijacama, što je opravdano. Razlog je taj što se naši zakupci tezgi šire. Već dva meseca vodimo akcije da bi se to dovelo u neke granice.

Jedan od problema je i to što po zakonu, JKP „Tržnica” mora da ima zaposlenog diplomiranog ekologa, a komisija iz Beograda još uvek nije kontaktirala s njima, iako su poslali već pet strogo namenskih zahteva. Ako javno preduzeće nema takvog zaposlenog, kazne mogu biti veoma velike.

Što se tiče Organske ulice na Ribljoj pijaci, polako se gasi jer nažalost, nema kupaca, kao što je bio slučaj i  2010. godine s Temerinskom pijacom. Adaptirana po meri i nazvana „Pijaca organske hrane i zdravih proizvoda”, tadašnja Temerinska pijaca, i tokom besplatnih 45 dana pijačarine, sa 60 zakupaca spala je na svega četiri.  

   Ivana Mikloši