„ДНЕВНИК” у Великом риту: Ромима боље, али споро
Премда се јуче обелажавао међународни дан Рома житељи новосадског Великог рита нису много обраћали пажњу на тај датум. Будући да у том делу града живе и Роми и албански муслимани, није било лако пронаћи особе које славе свој дан, те су нам углавном одговарали „не, хвала”, „ми то никад не обележавамо” и слично.
– Има оних који славе, али ми немамо ту навику – каже нам Ердуван Бериша, на кога смо наишли при доласку у Велики рит, и с ким смо одмах прешли на ствар, односно – питање који су највећи проблеми у насељу. – Има доста мана овде. Видите каква је улица! Немамо асфалт, а он нам је најпотребнији. Струју кад имамо, кад немамо. Нарочито зими, онда не можемо ни децу да угрејемо.
Заиста, улице су препуне рупа, блата, смећа... Неки су додатно били креативни па су ископали и каналиће који изигравају „лежеће полицајце” да возачи не би могли брзо да возе кроз насеље препуно деце која се играју на улицама.
– И боље што нема пута, ја ћу први овуда проћи 100 на сат, имаћемо двоје мртвих дневно ако нам ураде асфалт – наводи Аслан Адеми, док „расправља” с пријатељима из краја о томе да ли имају неке проблеме или не.
У Великом риту живи до 3.500 људи – Рома и не-Рома, како нам је казао председник Удружења „Бачки Роми” Петар Бањаш. По његовим речима, сви се мање-више добро слажу и помажу јер сви живе „под истим кровом, како се код нас каже”, нарочито када су се људи досељавали с Космета, те им је Удружење помогло, заједно с Новосадским хуманитарним центром, да израде лична документа.
– Обележићу Светски дан Рома, окупиће се нас неколико код мене – каже Бањаш. – Наравно, расправљаћемо и о томе који су наши проблеми. Нама је животна средина највећи проблем, односно канализација, асфалт и контејнери. Образовање деце и младих јесте један од начина за борбу за боље сутра, а како је наш саговорник сам закључио, данас постоје школе и програми за старије генерације јер је стопа неписмености висока.
– План и циљ мог удружења су да буде што мање незапослених људи и што више деце која похађају школу. Иде набоље, али баш споро. Већина ради у комуналним фирмама, на градској депонији, скупљају секундарне сировине... Знате, ја имам моје у Малом Београду и на Сланој бари, тамо је мало боље, али нам је исто око стандарда живота. И тамо ми се жале на то да много шта немају, иако живе на асфалту – истиче Бањаш, додајући да се и сам бави откупом секундарних сировина, од чега се може лепо живети.
Легализација кућа као предуслов за струју и канализацију
Да би имали што мање комуналних проблема, битно је да куће буду легализоване. Свега неколико кућа је у процесу легализације, добило је број, што је предуслов да добију редовну струју, али и да се једног дана уради канализације.
– Град нам „зажмури” када је реч о струји, не плаћамо је – каже председник Удружења „Бачки Роми” Петар Бањаш.
Сада се највише окреће ка Националном савету Рома, којем жели да поручи да треба чешће да обилазе ромска насеља по Војводини. Како наводи, било би добро да неко изађе на терен, дође код њих и поразговара с људима о проблемима које имају.
Л. Радловачки
Фото: С. Шушњевић