„DNEVNIK” u Velikom ritu: Romima bolje, ali sporo
Premda se juče obelažavao međunarodni dan Roma žitelji novosadskog Velikog rita nisu mnogo obraćali pažnju na taj datum. Budući da u tom delu grada žive i Romi i albanski muslimani, nije bilo lako pronaći osobe koje slave svoj dan, te su nam uglavnom odgovarali „ne, hvala”, „mi to nikad ne obeležavamo” i slično.
– Ima onih koji slave, ali mi nemamo tu naviku – kaže nam Erduvan Beriša, na koga smo naišli pri dolasku u Veliki rit, i s kim smo odmah prešli na stvar, odnosno – pitanje koji su najveći problemi u naselju. – Ima dosta mana ovde. Vidite kakva je ulica! Nemamo asfalt, a on nam je najpotrebniji. Struju kad imamo, kad nemamo. Naročito zimi, onda ne možemo ni decu da ugrejemo.
Zaista, ulice su prepune rupa, blata, smeća... Neki su dodatno bili kreativni pa su iskopali i kanaliće koji izigravaju „ležeće policajce” da vozači ne bi mogli brzo da voze kroz naselje prepuno dece koja se igraju na ulicama.
– I bolje što nema puta, ja ću prvi ovuda proći 100 na sat, imaćemo dvoje mrtvih dnevno ako nam urade asfalt – navodi Aslan Ademi, dok „raspravlja” s prijateljima iz kraja o tome da li imaju neke probleme ili ne.
U Velikom ritu živi do 3.500 ljudi – Roma i ne-Roma, kako nam je kazao predsednik Udruženja „Bački Romi” Petar Banjaš. Po njegovim rečima, svi se manje-više dobro slažu i pomažu jer svi žive „pod istim krovom, kako se kod nas kaže”, naročito kada su se ljudi doseljavali s Kosmeta, te im je Udruženje pomoglo, zajedno s Novosadskim humanitarnim centrom, da izrade lična dokumenta.
– Obeležiću Svetski dan Roma, okupiće se nas nekoliko kod mene – kaže Banjaš. – Naravno, raspravljaćemo i o tome koji su naši problemi. Nama je životna sredina najveći problem, odnosno kanalizacija, asfalt i kontejneri. Obrazovanje dece i mladih jeste jedan od načina za borbu za bolje sutra, a kako je naš sagovornik sam zaključio, danas postoje škole i programi za starije generacije jer je stopa nepismenosti visoka.
– Plan i cilj mog udruženja su da bude što manje nezaposlenih ljudi i što više dece koja pohađaju školu. Ide nabolje, ali baš sporo. Većina radi u komunalnim firmama, na gradskoj deponiji, skupljaju sekundarne sirovine... Znate, ja imam moje u Malom Beogradu i na Slanoj bari, tamo je malo bolje, ali nam je isto oko standarda života. I tamo mi se žale na to da mnogo šta nemaju, iako žive na asfaltu – ističe Banjaš, dodajući da se i sam bavi otkupom sekundarnih sirovina, od čega se može lepo živeti.
Legalizacija kuća kao preduslov za struju i kanalizaciju
Da bi imali što manje komunalnih problema, bitno je da kuće budu legalizovane. Svega nekoliko kuća je u procesu legalizacije, dobilo je broj, što je preduslov da dobiju redovnu struju, ali i da se jednog dana uradi kanalizacije.
– Grad nam „zažmuri” kada je reč o struji, ne plaćamo je – kaže predsednik Udruženja „Bački Romi” Petar Banjaš.
Sada se najviše okreće ka Nacionalnom savetu Roma, kojem želi da poruči da treba češće da obilaze romska naselja po Vojvodini. Kako navodi, bilo bi dobro da neko izađe na teren, dođe kod njih i porazgovara s ljudima o problemima koje imaju.
L. Radlovački
Foto: S. Šušnjević
