„ДНЕВНИК” СА ПЕНЗИОНЕРИМА ПЕТРОВАРАДИНА Искуством од 400 година, са пет чланова, УСПЕШНО управљају одбором

- Имали смо око 500 чланова, али нас је корона десетковала, па се број смањио за 100. Међутим, поново се враћамо на старо бројчано стање. Имамо исти одбор месне организације већ 15 година и веома смо сложни. Ми смо 2011. године добили плакету као најбоља МО у граду – каже председник ове организације у Петроварадину Синиша Бранков уз напомену да је сарадња МО са Удружењем у Новом Саду на високом нивоу и да имају помоћ и од локалне самоуправе.

Културне активности и прославе организују у ресторану „Зец“ у Петроварадину. Имају у току године машкаре по чему су познати у граду.

- Очекује нас годишња скупштина али и прослава 8. марта. Организујемо у „Зецу“ грожђембал и дочек Нове године – казао је Бранков.

Један од најактивних чланова МО је и Станислав Милханс који је овог месеца напунио 95 година, а у пензији је 36.

-  Радио сам у рачуноводству, а у пензију сам отишао 1988. године, када су била сретнија времена. Последњих 17 година пред пензију сам отворио предтавништво фирме из Осијека. И данас имам  бисту друга Тита у кући, то је за мене било изузетно добро време. Није ни ово лоше, што се мене тиче. Пензија ми је задовољавајућа. Покретан сам и возим и даље. Здравље ми је старачко, не фали ми ништа имам вишка, стент и пејс мејкер. Задовољан сам, нека остане тако  - прича за „Дневник“ овај времешни Петроварадинац. Уз осмех говори да има унуке и праунуке. Супруга, трећа по реду има 72 године. Нема тајну која га је вели одржала близу века у животу.

- Ништа нема посебно што бих издвојио, што ме довело до ових година. Престао сам да пуштим пре 50 година . Попити сам волео у друштву, сада не толико. Бавио сам се спортом. Живео сам нормалним животом, ничега се нисам ни плашио ни чувао – каже наш саговорник.

Каже да све своје активности према плану и програму реализују веома успешно, да су путовали у Бело Блато, Старчево и тако даље.

Ипак, вишедеценијски проблем више од 2.000 корисника пензија у овом сремском месту је недостатак адекватног простора за њих.

- У разговору са надлежнима смо дошли до неких идеја како би могли да  решимо проблем недостатка адекватног простора за пензионере, јер су постојеће мале. Стрпљиво чекамо да до тога дође. Одговарало би нам да наше активности спроводимо према жељи наших пензионера. Сарађујемо са Клубом који је под Геронтолошким центром. Клуб могу да користе и наши и чланови Геронтолошког клуба. Просторије се налазе у непосредној близни канцеларије МО и ту су у већини случајева спортске активности – каже наш саговорник.

У потрази за стовариштем

Ове године ћемо покушати да остваримо сарадњу са неким стовариштем које нуди дрво, а који би нам омогућио да се исплата обави у ратама. Битно нам је да је цена фиксна – закључио је наш саговорник.

Истовремено у ресторану Шаран организују и спортско дружење где се чланови опробају у пикаду, картању, шаху и слично.

У оквору МО постоји Комисија од три члана која обилази кориснике пензија са ове територије града, а којима је нека врста помоћи потребна. У МО је сваког дана од 9 до 12 сати могуће добити разне врсте информација, али и помоћ у вези са попуњавањем различитих врста захтева.

Веома су активни у прикупљању чепова у оквиру акције „Чепом до осмеха“. Четири пута годишње празне кутије, а кажу да им то не представља проблем, јер знају да помажу деци са посебним потребама.

Текст и фото: Слађана Аничић Илић