„DNEVNIK” SA PENZIONERIMA PETROVARADINA Iskustvom od 400 godina, sa pet članova, USPEŠNO upravljaju odborom
Odbor Mesne organizacije u Petrovaradinu čini pet članova i zajedno imaju više od 400 godina. Najstariji od njih ima 95, a iako svako od njih ima više od osam decenija, to ih ne ometa u organizovanju različitih vrsta aktivnosti i druženja.
- Imali smo oko 500 članova, ali nas je korona desetkovala, pa se broj smanjio za 100. Međutim, ponovo se vraćamo na staro brojčano stanje. Imamo isti odbor mesne organizacije već 15 godina i veoma smo složni. Mi smo 2011. godine dobili plaketu kao najbolja MO u gradu – kaže predsednik ove organizacije u Petrovaradinu Siniša Brankov uz napomenu da je saradnja MO sa Udruženjem u Novom Sadu na visokom nivou i da imaju pomoć i od lokalne samouprave.
Kulturne aktivnosti i proslave organizuju u restoranu „Zec“ u Petrovaradinu. Imaju u toku godine maškare po čemu su poznati u gradu.
- Očekuje nas godišnja skupština ali i proslava 8. marta. Organizujemo u „Zecu“ grožđembal i doček Nove godine – kazao je Brankov.
Najstariji član ima 95 godina
Jedan od najaktivnih članova MO je i Stanislav Milhans koji je ovog meseca napunio 95 godina, a u penziji je 36.
- Radio sam u računovodstvu, a u penziju sam otišao 1988. godine, kada su bila sretnija vremena. Poslednjih 17 godina pred penziju sam otvorio predtavništvo firme iz Osijeka. I danas imam bistu druga Tita u kući, to je za mene bilo izuzetno dobro vreme. Nije ni ovo loše, što se mene tiče. Penzija mi je zadovoljavajuća. Pokretan sam i vozim i dalje. Zdravlje mi je staračko, ne fali mi ništa imam viška, stent i pejs mejker. Zadovoljan sam, neka ostane tako - priča za „Dnevnik“ ovaj vremešni Petrovaradinac. Uz osmeh govori da ima unuke i praunuke. Supruga, treća po redu ima 72 godine. Nema tajnu koja ga je veli održala blizu veka u životu.
- Ništa nema posebno što bih izdvojio, što me dovelo do ovih godina. Prestao sam da puštim pre 50 godina . Popiti sam voleo u društvu, sada ne toliko. Bavio sam se sportom. Živeo sam normalnim životom, ničega se nisam ni plašio ni čuvao – kaže naš sagovornik.
Kaže da sve svoje aktivnosti prema planu i programu realizuju veoma uspešno, da su putovali u Belo Blato, Starčevo i tako dalje.
Ipak, višedecenijski problem više od 2.000 korisnika penzija u ovom sremskom mestu je nedostatak adekvatnog prostora za njih.
- U razgovoru sa nadležnima smo došli do nekih ideja kako bi mogli da rešimo problem nedostatka adekvatnog prostora za penzionere, jer su postojeće male. Strpljivo čekamo da do toga dođe. Odgovaralo bi nam da naše aktivnosti sprovodimo prema želji naših penzionera. Sarađujemo sa Klubom koji je pod Gerontološkim centrom. Klub mogu da koriste i naši i članovi Gerontološkog kluba. Prostorije se nalaze u neposrednoj blizni kancelarije MO i tu su u većini slučajeva sportske aktivnosti – kaže naš sagovornik.
U potrazi za stovarištem
Ove godine ćemo pokušati da ostvarimo saradnju sa nekim stovarištem koje nudi drvo, a koji bi nam omogućio da se isplata obavi u ratama. Bitno nam je da je cena fiksna – zaključio je naš sagovornik.
Istovremeno u restoranu Šaran organizuju i sportsko druženje gde se članovi oprobaju u pikadu, kartanju, šahu i slično.
U okvoru MO postoji Komisija od tri člana koja obilazi korisnike penzija sa ove teritorije grada, a kojima je neka vrsta pomoći potrebna. U MO je svakog dana od 9 do 12 sati moguće dobiti razne vrste informacija, ali i pomoć u vezi sa popunjavanjem različitih vrsta zahteva.
Veoma su aktivni u prikupljanju čepova u okviru akcije „Čepom do osmeha“. Četiri puta godišnje prazne kutije, a kažu da im to ne predstavlja problem, jer znaju da pomažu deci sa posebnim potrebama.
Tekst i foto: Slađana Aničić Ilić