Десет васпитних група у кисачком вртићу: Деца уз децу најбоље уче
О томе да у приградским насељима недостаје младости и живота сведоче чињенице да се из године у године примећује пад броја деце уписане у вртиће и школе.
Што се тиче Кисача, вртић „Лиенка” ове године има уписано 165 малишана, а како каже главна васпитачица Сандра Петровић, у протеклих пет година се тај број смањио око 60.
– У Кисачу становништво се проређује, јер људи добијају словачко држављанство и већина тамо и одлази, а мање долазе млади брачни парови, нарочито с децом – каже Сандра Петровић. – Предшколско васпитање и образовање у Кисачу почело је још 1946. године при основној школи, у просторијама које нису биле прилагођене том узрасту, те су услови рада били отежани. Касније, 1986. године вртић је припао ПУ „Радосно детињство” и био је смањеног капацитета. Назван је „Лиенка”, што у преводу значи бубамара. Од 2006. године вртић је адаптиран и проширен за две јаслене групе са спојеним купатилима, те деца не морају више да излазе из собе.
По њеним речима, постоји десет васпитних група, од којих су две јаслене. Од ове године направљена је мешовита јаслена група по годиштима. Групе су подељене на словачке и српске, мада нека деца која су по националности Словаци иду у групе на српском језику и обрнуто, што је одабир родитеља.
– Неки просто желе да им деца проширују језичке вредности и науче други језик, а деца уз децу најбоље уче и савладавају све проблеме, па чак и те језичке баријере – каже наша саговорница. – На нама је да омогућимо избор, а касније се онда опредељују на којем језику ће да унапређују себе и своја знања у школи. Увек имамо места за сву децу, с тим што се за јаслице родитељи морају мало стрпити и сачекати одређени период, али пре или касније и најмлађи буду примљени. Што се тиче инклузије, ту припадају и надарена деца и она с посебним потребама, а код нас су у рад с њима укључени психолошко-педагошка служба, као и васпитачи и родитељи, што је од великог значаја, нарочито ако је дете с посебним потребама у питању.
Како каже, деца се посматрају од почетка године и на тај начин се долази до закључка да ли је дете надарено, или је пак с посебним потребама. Сходно ситуацији, раде се додатне активности и сугерише се родитељима да надарену децу подстичу што више код куће, док се деца која имају физичке или психичке потешкоће посматрају дужи период и, сходно процени, приступа се другачијем раду с њима.
– Сарадња с родитељима је ту од великог значаја јер можемо упоредо пратити понашање и развој детета код куће и у вртићу – каже Сандра Петровић. – По потреби се укључује и социјална служба. Када се увиди неки недостатак, ми се прилагођавамо ситуацији, цела група ради другачије, и то највише на самопоштовању и емпатији, указујући деци на то да постоје извесне разлике међу њима и да нису сви исти, а у том узрасту деца прихватају разлике и помажу другарима.
Како је рекла главна васпитачица вртића „Лиенка” Сандра Петровић, сарадња с локалном заједницом је изванредна, о чему сведоче бројне активности које током године реализују с мештанима. Има доста пољопривредних газдинстава те с децом редовно иду у обиласке.
– Сваке године са старијим групама и предшколцима идемо у бербу јагода код произвођача Михал Привизера, који нам организује превоз и све остало што је деци неопходно за тај посао – каже Сандра Петровић, и додаје да, осим тога, обилазе и комшије које се баве сточарством па у свом дворишту имају козе, овце и слично.
Посећују и јавне установе, попут поште, Дома здравља или пак библиотеке, где деца активно учествују у усвајању знања из тих области. С КУД-ом увек спремају приредбе које се одиграју у Културном центру „Кисач”, а учествују и у разним другим манифестацијама, попут „Сунчане јесени живота”, на Божићном вашару, преко зиме ките јелку у центру, а учествују и на Фестивалу академских и наивних сликара „Златна брана”, када се организује изложба у вртићу.
Текст и фото: И. Миклоши