Deset vaspitnih grupa u kisačkom vrtiću: Deca uz decu najbolje uče

Što se tiče Kisača, vrtić „Lienka” ove godine ima upisano 165 mališana, a kako kaže glavna vaspitačica Sandra Petrović, u proteklih pet godina se taj broj smanjio oko 60.

– U Kisaču stanovništvo se proređuje, jer ljudi dobijaju slovačko državljanstvo i većina tamo i odlazi, a manje dolaze mladi bračni parovi, naročito s decom – kaže Sandra Petrović. – Predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Kisaču počelo je još 1946. godine pri osnovnoj školi, u prostorijama koje nisu bile prilagođene tom uzrastu, te su uslovi rada bili otežani. Kasnije, 1986. godine vrtić je pripao PU „Radosno detinjstvo” i bio je smanjenog kapaciteta. Nazvan je „Lienka”, što u prevodu znači bubamara. Od 2006. godine vrtić je adaptiran i proširen za dve jaslene grupe sa spojenim kupatilima, te deca ne moraju više da izlaze iz sobe.

Po njenim rečima, postoji deset vaspitnih grupa, od kojih su dve jaslene. Od ove godine napravljena je mešovita jaslena grupa po godištima. Grupe su podeljene na slovačke i srpske, mada neka deca koja su po nacionalnosti Slovaci idu u grupe na srpskom jeziku i obrnuto, što je odabir roditelja.

– Neki prosto žele da im deca proširuju jezičke vrednosti i nauče drugi jezik, a deca uz decu najbolje uče i savladavaju sve probleme, pa čak i te jezičke barijere – kaže naša sagovornica. – Na nama je da omogućimo izbor, a kasnije se onda opredeljuju na kojem jeziku će da unapređuju sebe i svoja znanja u školi. Uvek imamo mesta za svu decu, s tim što se za jaslice roditelji moraju malo strpiti i sačekati određeni period, ali pre ili kasnije i najmlađi budu primljeni. Što se tiče inkluzije, tu pripadaju i nadarena deca i ona s posebnim potrebama, a kod nas su u rad s njima uključeni psihološko-pedagoška služba, kao i vaspitači i roditelji, što je od velikog značaja, naročito ako je dete s posebnim potrebama u pitanju.

Kako kaže, deca se posmatraju od početka godine i na taj način se dolazi do zaključka da li je dete nadareno, ili je pak s posebnim potrebama. Shodno situaciji, rade se dodatne aktivnosti i sugeriše se roditeljima da nadarenu decu podstiču što više kod kuće, dok se deca koja imaju fizičke ili psihičke poteškoće posmatraju duži period i, shodno proceni, pristupa se drugačijem radu s njima.

– Saradnja s roditeljima je tu od velikog značaja jer možemo uporedo pratiti ponašanje i razvoj deteta kod kuće i u vrtiću – kaže Sandra Petrović. – Po potrebi se uključuje i socijalna služba. Kada se uvidi neki nedostatak, mi se prilagođavamo situaciji, cela grupa radi drugačije, i to najviše na samopoštovanju i empatiji, ukazujući deci na to da postoje izvesne razlike među njima i da nisu svi isti, a u tom uzrastu deca prihvataju razlike i pomažu drugarima.

Kako je rekla glavna vaspitačica vrtića „Lienka” Sandra Petrović, saradnja s lokalnom zajednicom je izvanredna, o čemu svedoče brojne aktivnosti koje tokom godine realizuju s meštanima. Ima dosta poljoprivrednih gazdinstava te s decom redovno idu u obilaske.

– Svake godine sa starijim grupama i predškolcima idemo u berbu jagoda kod proizvođača Mihal Privizera, koji nam organizuje prevoz i sve ostalo što je deci neophodno za taj posao – kaže Sandra Petrović, i dodaje da, osim toga, obilaze i komšije koje se bave stočarstvom pa u svom dvorištu imaju koze, ovce i slično.

Posećuju i javne ustanove, poput pošte, Doma zdravlja ili pak biblioteke, gde deca aktivno učestvuju u usvajanju znanja iz tih oblasti. S KUD-om uvek spremaju priredbe koje se odigraju u Kulturnom centru „Kisač”, a učestvuju i u raznim drugim manifestacijama, poput „Sunčane jeseni života”, na Božićnom vašaru, preko zime kite jelku u centru, a učestvuju i na Festivalu akademskih i naivnih slikara „Zlatna brana”, kada se organizuje izložba u vrtiću.

Tekst i foto: I. Mikloši