Кисачка Основна школа „Људовит Штур” има све мање ђака

Међутим, Кисачане највише мучи чињеница да се за само 40 година број ученика преполовио – некад је било више од 800 ђака, а данас их је 367, распоређених у само 20 одељења.

– Можда ћемо од следеће године моћи да радимо само у једној смени – каже директорка Ана Возар, која памти лепше школске дане и период кад је и сама била ђак. – Неко време, кад је било више деце, користила се и стара зграда школе у северном делу Кисача који се зове Танкосићево, и тамо смо имали две учионице и ученици су одлазили на смену. Имали смо по три словачка одељења и једно спрско, мада су српска одељења била и комбинована, а некад су та деца ишла и у Руменку. Од друге половине седамдесетих година прошлог века редовно постоје оба одељења.

Ана Возар је директорка већ трећу годину и, како наводи, за то време су с 24 одељења спали на 20. Међутим, и сама признаје да је најлепше радити у учионици у којој има мање деце.

– Можда смо ми мало размажени и волели бисмо да радимо у мањим одељењима, али јесте лакше и квалитетније радити с мањим бројем деце – каже директорка ОШ „Људовит Штур”. – Фино је радити у приградској школи јер је ситуација мирнија. Колеге које раде у више школа, кад дођу код нас, дођу да се одморе. Истина, деца су хиперактивна, ништа им не држи пажњу, неки се понашају онако како не би требало. Једноставније је радити овде.

Данашњи ђаци су и мање заинтересовани за vannastavnе активности јер би радије слободно време проводили уз компјутере. Да би им се наставници кроз предавања приближили, волели би да имају рачунаре у свим учионицама, али то још увек није могуће.

– Добили смо од Града две смарт табле, као и дигиталну учионицу, која не функционише. Последње две године се трудимо да од пројеката прилагодимо учионицу за информатику јер је то постало обавезан прдмет у петом разреду. Проток интернета нам је слаб, некад не можемо да пошаљемо ни мејл – каже наша саговорница.

Ипак, у зависности од генерације, има и ђака који су успешни на различитим такмичењима, а највише се истичу у матерњем језику (словачком и српском), енглеском и немачком, али и на такмичењима из хемије и географије.

Текст и фото: Л. Радловачки