Чика Јоцине брескве са жигом здраве хране
Многи људи се могу подичити да су вредни и да читав свој радни век настоје да обављају посао с истим еланом, али када тај радни век траје и када се пређе 90 година,
онда је мало рећи да је ту реч само о вредној особи. Управо такав је чика Јоца Девечерски, који и у 92. години производи и продаје воће на пијаци. Устајање свако јутро пре сванућа и одлазак на пијацу да би се труд уновчио, па поподневни рад у воћњаку, задатак су који млађе генерације тешко да би могле да испуне.
Да то није све чиме чика Јоца може да се дичи, сведочи велики натпис изнад његове тезге на Лиманској пијаци. Наиме, он је власник „Зелене тачке” – жига који гарантује здравствену безбедност животних намирница, који додељује Еколошки покрет Новог Сада, чији је и сам члан.
Шта то значи за купце чика Јоциних бресака, говори извештај Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду, који он са задовољством истиче на својој тезги. Реч је о извештају који потврђује да је анализирани узорак воћа прскан у границама дозвољених количина остатака средстава за заштиту биља у храни. Дакле, брескве и друго воће које Јоца Девечерски производи јесте прскано, али у минималним количинама, те је безбедно за исхрану. Како нам је и сам рекао, ту предност највише препознају младе мајке и труднице, којима је веома важно какву храну дају својој деци.
– То што је воће здравствено безбедно посебно цене мајке мале деце, које воде рачуна о томе шта купују – објаснио нам је чика Јоца, и додао да је цена прилагођена чињеници да је квалитет проверен, али се он труди да је додатно снизи да би била приступачна свима. – Моје дугогодишње искуство на пијаци каже да људи воле да купују квалитетно воће и поврће и да су спремни да плате више да би били сигурни у то шта ће касније појести.
Да је заиста реч о квалитетној храни доказ су златне и сребрне медаље које је чика Јоца освајао за воће које гаји на четири хектара земље. Прво су то биле јабуке, сада брескве, а дневно на пијацу донесе од 60 до 80 кила тог воћа и сам га продаје.
За овог упорног човека као да нема одмора, иако признаје да се већ уморио и да је можда дошло време да коначно предахне.
В. Павлов