Čika Jocine breskve sa žigom zdrave hrane
Mnogi ljudi se mogu podičiti da su vredni i da čitav svoj radni vek nastoje da obavljaju posao s istim elanom, ali kada taj radni vek traje i kada se pređe 90 godina,
onda je malo reći da je tu reč samo o vrednoj osobi. Upravo takav je čika Joca Devečerski, koji i u 92. godini proizvodi i prodaje voće na pijaci. Ustajanje svako jutro pre svanuća i odlazak na pijacu da bi se trud unovčio, pa popodnevni rad u voćnjaku, zadatak su koji mlađe generacije teško da bi mogle da ispune.
Da to nije sve čime čika Joca može da se diči, svedoči veliki natpis iznad njegove tezge na Limanskoj pijaci. Naime, on je vlasnik „Zelene tačke” – žiga koji garantuje zdravstvenu bezbednost životnih namirnica, koji dodeljuje Ekološki pokret Novog Sada, čiji je i sam član.
Šta to znači za kupce čika Jocinih bresaka, govori izveštaj Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, koji on sa zadovoljstvom ističe na svojoj tezgi. Reč je o izveštaju koji potvrđuje da je analizirani uzorak voća prskan u granicama dozvoljenih količina ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani. Dakle, breskve i drugo voće koje Joca Devečerski proizvodi jeste prskano, ali u minimalnim količinama, te je bezbedno za ishranu. Kako nam je i sam rekao, tu prednost najviše prepoznaju mlade majke i trudnice, kojima je veoma važno kakvu hranu daju svojoj deci.
– To što je voće zdravstveno bezbedno posebno cene majke male dece, koje vode računa o tome šta kupuju – objasnio nam je čika Joca, i dodao da je cena prilagođena činjenici da je kvalitet proveren, ali se on trudi da je dodatno snizi da bi bila pristupačna svima. – Moje dugogodišnje iskustvo na pijaci kaže da ljudi vole da kupuju kvalitetno voće i povrće i da su spremni da plate više da bi bili sigurni u to šta će kasnije pojesti.
Da je zaista reč o kvalitetnoj hrani dokaz su zlatne i srebrne medalje koje je čika Joca osvajao za voće koje gaji na četiri hektara zemlje. Prvo su to bile jabuke, sada breskve, a dnevno na pijacu donese od 60 do 80 kila tog voća i sam ga prodaje.
Za ovog upornog čoveka kao da nema odmora, iako priznaje da se već umorio i da je možda došlo vreme da konačno predahne.
V. Pavlov