БОКСЕРКА АНЂЕЛА БРАНКОВИЋ: Сваки пораз гледам као лекцију више

Учествовала је на многим такмичењима, од почетних кола Лиге Војводине, преко првенства покрајине, државе, па све до међународних турнира и Првенства Европе. Анђела Бранковић за „Дневник ” каже да се бављењем тим спортом суочавала како с победама, тако и с одређеним психолошким баријерама. 

– Одмалена сам такмичарски настројена и све што радим у животу схватам као такмичење, а на почетку сам се тешко носила с поразима јер не знам да губим – напомиње Анђела Бранковић. – Касније сам научила да сваки пораз гледам као лекцију више и суочавајући се са својим умом и менталним потенцијалом, схватила сам да глава, концентрација и савладавање емоција треба да се тренирају пођеднако као тело да бисмо добили целовиту машину. Ти фактори морају бити максимални, чак и када тело отказује, и то су оне нијансе које деле противнике на боље и најбоље.

Анђела Бранковић скреће пажњу на важност овладавања стрпљењем и регулилисање својих страхова током меча, и открива на који начин успева да се избори с противником.

– У само једанаест минута и у свега пет квадратних метара, могу се десити успони, падови, форсирање максимума, што је случај и са ситуацијама у свакодневном животу, а ја имам неке своје „ритуале и шаблоне” у свести како се загревам и припремам пред неки меч и помоћу њих се борим са страхом.  У ринг улазим да се стопим с њим, постанем једно с борбом и осетим сваку њену чар. Бити фокусиран, тактички припремљен, физички спреман јесу битни фактори, али бити у глави хладан, смирен, одан и препуштен томе што радиш прави велику разлику између спортиста који су на физичком или техничком нивоу пођеднаки.

Посебна формула за победу не постоји, сваки противник је савладив и има своју слабу тачку. Захваљујући менталном потенцијалу, побеђује се у глави и победити себе значи прећи већ пола пута до успеха.  Бокс представља психолошки тест или тренинг и Анђела Бранковић га препоручује деци и младима јер ће уласком у тај ринг превазићи себе и своје могућности на менталном и физичком нивоу, и то ће им помоћи, како у социјалном и емотивном развоју, тако и у психичком. Искуства која стекну током пораза, победа, реакција на грешку, могу у животу искористити као искуство за доношење одлука и понашање.

Спорт је „живот у малом”, у којем се спортисти суочавају с победама, поразима, тешким тренуцима и разочарењима, а све то што искусе у контролисаном окружењу, могу пренети у реалан живот. Бокс је племенита борилачка вештина и животна филозофија, а успешност у тој дисциплини условљена је физичким, моторичким и тактичким способностима самих спортиста. Код сваког такмичара развија се свест о постизању резултата и самоостваривању.

По својим параметрима, бокс се котира као један од најтежих спортова, за које, осим наведених фактора, спортски психолози и стручњаци у области спорта истичу да је психичка спремност веома битна код спортисте. Као и код других екстремнијих борилачких вештина, и у боксу је значајна ментална свест за излагање свакодневном тренингу, који је на границама физичких и менталних могућности. То потврђуе шеф Одељења за дијагностику тренираности спортиста у Покрајинском заводу за спорт и медицину спорта Драган Додер.

– Да би се појединац у том спорту супротставио противнику, није довољна само физичка јачина већ је веома важно веровати у себе и неговати искреност, скромност, саосећајност, пожртвованост и несебичност – каже Додер за „Дневник”. – Поделити и добро и зло с другима, радовати се успеху другог, урадити нешто добро из убеђења, а не да би се остварио утисак, само су неке од особина које одликују особу која је успела да себе види као део вишег поштовања, вишег циља. То је само један део менталне спремности и вештине супротстављања противнику јер, кад успемо да победимо себе, тог тренутка смо победили и противника.

Додер је нагласио да неговање поменутих идеја и вредности помаже спортисти да истраје у свим напорима којима се излаже, не само током тренинга него и током меча, и да је кроз тај вид веровања могуће пронаћи пут ка откривању потенцијала свести и упознавању са сопственим бићем.

Некадашњи одбојкаш и репрезентативац Србије, а данашњи спортски психолог Андрија Герић сматра да је сваки такмичар јединка за себе, а да је задатак спортских психолога да спортисте доведу у најбоље стање за борбу и науче их да се врате у најбољу форму чак и кад се деси да испадну из ње. – Оно на шта можемо да утичемо је да научимо такмичара како да се носи са стресом, како да размишља у добрим и лошим тренуцима борбе, како себе да бодри, на шта да обраћа пажњу и да га припремимо на сценарио када губи меч и како да преокрене резултат – објашњава Герић. – Све то спада у психолошку припрему спортисте. Уколико је спортиста спремљен психолошки, повећава се вероватноћа да ће његов резултат бити приближнији жељеном. У основи су тактичка и физичка спремност, али је психолшка припрема онај „тас на ваги” који одлучује победника.

А. Андријевић