BOKSERKA ANĐELA BRANKOVIĆ: Svaki poraz gledam kao lekciju više

Učestvovala je na mnogim takmičenjima, od početnih kola Lige Vojvodine, preko prvenstva pokrajine, države, pa sve do međunarodnih turnira i Prvenstva Evrope. Anđela Branković za „Dnevnik ” kaže da se bavljenjem tim sportom suočavala kako s pobedama, tako i s određenim psihološkim barijerama. 

– Odmalena sam takmičarski nastrojena i sve što radim u životu shvatam kao takmičenje, a na početku sam se teško nosila s porazima jer ne znam da gubim – napominje Anđela Branković. – Kasnije sam naučila da svaki poraz gledam kao lekciju više i suočavajući se sa svojim umom i mentalnim potencijalom, shvatila sam da glava, koncentracija i savladavanje emocija treba da se treniraju pođednako kao telo da bismo dobili celovitu mašinu. Ti faktori moraju biti maksimalni, čak i kada telo otkazuje, i to su one nijanse koje dele protivnike na bolje i najbolje.

Anđela Branković skreće pažnju na važnost ovladavanja strpljenjem i regulilisanje svojih strahova tokom meča, i otkriva na koji način uspeva da se izbori s protivnikom.

– U samo jedanaest minuta i u svega pet kvadratnih metara, mogu se desiti usponi, padovi, forsiranje maksimuma, što je slučaj i sa situacijama u svakodnevnom životu, a ja imam neke svoje „rituale i šablone” u svesti kako se zagrevam i pripremam pred neki meč i pomoću njih se borim sa strahom.  U ring ulazim da se stopim s njim, postanem jedno s borbom i osetim svaku njenu čar. Biti fokusiran, taktički pripremljen, fizički spreman jesu bitni faktori, ali biti u glavi hladan, smiren, odan i prepušten tome što radiš pravi veliku razliku između sportista koji su na fizičkom ili tehničkom nivou pođednaki.

Posebna formula za pobedu ne postoji, svaki protivnik je savladiv i ima svoju slabu tačku. Zahvaljujući mentalnom potencijalu, pobeđuje se u glavi i pobediti sebe znači preći već pola puta do uspeha.  Boks predstavlja psihološki test ili trening i Anđela Branković ga preporučuje deci i mladima jer će ulaskom u taj ring prevazići sebe i svoje mogućnosti na mentalnom i fizičkom nivou, i to će im pomoći, kako u socijalnom i emotivnom razvoju, tako i u psihičkom. Iskustva koja steknu tokom poraza, pobeda, reakcija na grešku, mogu u životu iskoristiti kao iskustvo za donošenje odluka i ponašanje.

Sport je „život u malom”, u kojem se sportisti suočavaju s pobedama, porazima, teškim trenucima i razočarenjima, a sve to što iskuse u kontrolisanom okruženju, mogu preneti u realan život. Boks je plemenita borilačka veština i životna filozofija, a uspešnost u toj disciplini uslovljena je fizičkim, motoričkim i taktičkim sposobnostima samih sportista. Kod svakog takmičara razvija se svest o postizanju rezultata i samoostvarivanju.

Po svojim parametrima, boks se kotira kao jedan od najtežih sportova, za koje, osim navedenih faktora, sportski psiholozi i stručnjaci u oblasti sporta ističu da je psihička spremnost veoma bitna kod sportiste. Kao i kod drugih ekstremnijih borilačkih veština, i u boksu je značajna mentalna svest za izlaganje svakodnevnom treningu, koji je na granicama fizičkih i mentalnih mogućnosti. To potvrđue šef Odeljenja za dijagnostiku treniranosti sportista u Pokrajinskom zavodu za sport i medicinu sporta Dragan Doder.

– Da bi se pojedinac u tom sportu suprotstavio protivniku, nije dovoljna samo fizička jačina već je veoma važno verovati u sebe i negovati iskrenost, skromnost, saosećajnost, požrtvovanost i nesebičnost – kaže Doder za „Dnevnik”. – Podeliti i dobro i zlo s drugima, radovati se uspehu drugog, uraditi nešto dobro iz ubeđenja, a ne da bi se ostvario utisak, samo su neke od osobina koje odlikuju osobu koja je uspela da sebe vidi kao deo višeg poštovanja, višeg cilja. To je samo jedan deo mentalne spremnosti i veštine suprotstavljanja protivniku jer, kad uspemo da pobedimo sebe, tog trenutka smo pobedili i protivnika.

Doder je naglasio da negovanje pomenutih ideja i vrednosti pomaže sportisti da istraje u svim naporima kojima se izlaže, ne samo tokom treninga nego i tokom meča, i da je kroz taj vid verovanja moguće pronaći put ka otkrivanju potencijala svesti i upoznavanju sa sopstvenim bićem.

Nekadašnji odbojkaš i reprezentativac Srbije, a današnji sportski psiholog Andrija Gerić smatra da je svaki takmičar jedinka za sebe, a da je zadatak sportskih psihologa da sportiste dovedu u najbolje stanje za borbu i nauče ih da se vrate u najbolju formu čak i kad se desi da ispadnu iz nje. – Ono na šta možemo da utičemo je da naučimo takmičara kako da se nosi sa stresom, kako da razmišlja u dobrim i lošim trenucima borbe, kako sebe da bodri, na šta da obraća pažnju i da ga pripremimo na scenario kada gubi meč i kako da preokrene rezultat – objašnjava Gerić. – Sve to spada u psihološku pripremu sportiste. Ukoliko je sportista spremljen psihološki, povećava se verovatnoća da će njegov rezultat biti približniji željenom. U osnovi su taktička i fizička spremnost, ali je psiholška priprema onaj „tas na vagi” koji odlučuje pobednika.

A. Andrijević