Бирамо најлепшу башту: Сашка спојила лепо и корисно

Питоми обронци Фрушке горе и викенд-насеља, осим воћњака, винограда и сличних површина засађених тзв. корисним културама, крију и право цветно богатство. Једну такву разнобојну оазу природа је вешто сакрила у иначе ушушканом викенд-насељу Пуцкарош, а породица Чанковић је своју посвећеност природи и љубав према цвећу поделила са свима пријавивши се на конкурс нашег листа, „Новосадске телевизије“ и „Колор прес групе“ за најлепшу башту Новог Сада.

– Љубав према цвећу код мене почиње буквално од малих ногу, а од седме године сам се на овом простору бавила неким биљчицама и травчицама, увек ме је занимало цвеће, да га садим, берем, правим различите букете и слично – присетила се Сашка Чанковић, која с родитељима у том идиличном амбијенту проводи време сваке године од пролећа до јесени. – Цвећа ми никад није довољно. Може да се претера ако се оде у неки кич, али увек имам идеју где да га ставим, на сто, прозор у соби и слично.

На имању Чанковића постоји више од 100 врста цвећа.

– Тешко је све и набројати, мислим да не бих могла ни да напишем шта све имам у башти – признаје Сашка. – Највише волим луковичасте биљке, иако су руже стандард. Толико облика, боја и мириса имају, цветају током целе године, али једва дочекам пролеће да процветају лале, нарциси и крокуси, то ми је омиљени део године и омиљено цвеће. Оно кратко траје, али после општег сивила и суморног периода зиме, коју никако не волим, кад оно процвета, одмах и ја процветам. 

Имање је купљено пре готово 50 година, башту су најпре посадили баба и деда, а планским уређивањем Сашка се бави петнаестак година.

– С обзирим на то да сам завршила Средњу пољопривредну школу и Пољопривредни факултет, овде сам могла да спроведем све што сам научила – каже Сашка. – Имамо и воће и виноград, пластеник с поврћем, али цвеће доминира, апсолутно је на сваком месту, гајимо баш велики број различитих биљака. Воће и поврће је лепо и корисно, а цвеће је лепо и бављење њиме је посебна љубав. Ту не постоји никакав интерес, од њега добијате чисту лепоту ако га гајите на прави начин.

И распореду боја посвећује се посебна пажња, нема шаренила, нити мешања.

– Имам леју у којој је бело цвеће, тамо је розе, овде је жуто, тамо црвено... Дакле, строго је одвојено и у том смислу се плански сади. Водим рачуна и о томе да током године увек нешто буде у цвету, од пролећа, висибаба, луковичасто цвећа, крокуса, до јесени и хризантема, све до првих мразева – објашњава Сашка. – Искрена да будем, сад је због киша било највише посла око спасавања цвећа. Оно иначе захтева много ангажовања, окопавања и плевљења, а због кише је ваљало и руже заштитити од пламењаче.

У бајковитом амбијенту неминовно је размислити о томе има ли довољно цвећа и зеленила у граду и воле ли људи такво окружење.

– Нисам била у прилици да прочитам нешто о другим кандидатима конкурса, али у односу на крајеве у којима се ја крећем, ово је за мене оаза, парк лепши од било којег парка у Новом Саду. Да се ја питам, у граду би могло бити више зеленила и мање асфалта, простор за цвеће се увек нађе. Сви примећују то тзв. глобално загревање и причају о њему. Кроз конкурсе као што је ваш и различите друге пројекте могуће је подизати свест о томе да је цвеће и зеленило и лепо и корисно. Ако, рецимо, испред зграде постоји бар једно дрво или на тераси стана цвеће, зграда ће се мање грејати, а знамо да биљке усвајају штетне гасове и ослобађају кисеоник. Што је више цвећа, биља и зеленила, односно нечега што је природно, живот ће нам бити квалитетнији – закључује Сашка Чанковић.

Б. Павковић