Бирамо најлепшу башту: Део дворишта и детињства пренео у Нови Сад

Врт Милоша Петровића у Ветернику простире се на око 300 квадратних метара и настао је из његове жеље да „пренесе” део дворишта и детињства из Босне у Нови Сад.

Љубав према украсном биљу наследио је од баке, која је неговала око 300 сакасија мушкатли на тераси, и као и њен унук сад, пријављивала се на такмичења и освајала награде.

По Милошевим речима, натпросечно кишовито мајско време биљке су добро поднеле, али је зато водио рат с великим бројем пужева. Ипак, како је казао, и поред тих пошасти, његов врт краси око 400 црвених, жутих и naranyastih тулипана, те црвени, роза и бели божури, обични и дупли нарциси, форзиције, жбун ароније, стабло крушке и магнолије, два дрена...

Посебна атракција у пролеће је пузавица „плава киша”, која је дуга око 13 метара и стара више од десет година, похвалио се Милош.

Како је додао, код улаза је поставио земљану скулптуру коју је сâм израдио.

Назвао сам је „Жена и дете”, а украсио сам је перенама и чуваркућама. Потрудио сам се да и живица има јединствен изглед, па је орезујем у облику таласа с рупама у средини, појаснио је Милош.

Поред салетле коју је почео да гради по „златном пресеку” прошле године, али је још увек није завршио, налази се фонтана, која заузима централни део дворишта.

Фонтана је настала пре десетак година. Око ње су биљке камењарке и пузавице, а ту су и магнолије, чуваркуће, црна трава, перене, односно врсте које подносе влагу, испричао је Милош, додавши да планира да доврши надстрешницу салетле, да направи кућице зе птице и да уради бољу хидроизолацију фонтане да би је лакше могао одржавати.

По његовим речима, фонтана с времена на време послужи као привремени дом жабама, голубови и врапци је користе за купање, а често се освежи и покоји јеж.

Камење које се налази око фонтане набавио сам с разних страна. Један сам купио у Крагујевцу на стоваришту, а донео сам их чак и из Босне. Цигле којима је поплочана салетла нашао сам у земљи којом смо насипали плац, док су греде са старе куће које је срушена. Трудим се да што више рециклирам материјале, те и при нези биљака не користим вештачка средства, казао је наш саговорник.

Иако Милош Петровић у свом врту проводи много времена, за њега је то „радна терапија”.

У касну јесен проводим највише времена око баштенских радова јер све биљке морам припремити за зиму, а у пролеће за лето, рекао је Милош, и додао да га комшије често хвале и задовољни су што имају неког ко улепшава улицу и имају што имају неког „надохват руке” да се посаветују или размене пелцере.

Иако је Милошев врт препун разног зеленила, он није могао да издвоји омиљени цвет, жбун или дрво. Како је казао, све биљке су му драге јер је свака лепа и посебна на свој начин, а увек саветује да се у животу треба водити индијском пословицом: „Ако хоћеш да будеш срећан целог живота – гаји цвеће”.

С. Ковач