Бирамо најлепшу башту: Оаза мира и љубави на Сланој бари

Ушушкано у мирном крају Слане баре, домаћинство породице Новаковић годинама мами знатижељне погледе пролазника у њиховој улици.  

Ипак, мала оаза зеленила и цвећа Новаковића заклоњена је од улице па та породица истински ужива у ономе што је годинама садила и градила, и такмичи се на конкурсу нашег листа, „Новосадске телевизије” и „Колор прес групе” у оквиру којег бирамо најлепшу башту у Новом Саду. Њихово двориште богато је разним врстама воћки и зимзеленог биља, али и шареног цвећа. За одржавање и изглед баште заслужни су Катарина, која се и пријавила на наше такмичење, њен супруг Душко и његов отац, деда Душан.

– Сви дајемо део себе и свој допринос, свако на свој начин и у оквиру својих могућности – започиње причу Катарина Новаковић, и додаје да и њихова деца помогну када затреба. – Највише уживам да гледам цвеће кад процвета (смех), а иза свега тога ту има доста сецкања, чишћења, кошења, али свако ради свој део. Ја сам највише задужена за сецкање и чишћење и надзор, ја сам надзорни орган (смех). Заједнички купујемо цвеће, разврставамо га и садимо, а супруг коси траву и сече високе гране.

Посебан, а можда и најлепши украс њихове баште, свакако је стара и висока липа, на коју, по речима наше саговорнице, гледају као на дрво које расте заједно с њима, па како одмичу године њиховог заједништва и љубави, тако се и липа шири и расте. 

Наша саговорница открива да се на конкурс пријавила да би с другима поделила нешто лепо и можда их инспирисала да и сами преуреде своју башту или терасу.

– Била бих веома срећна када би наша башта била одабрана као најлепша, а верујем да ће нам, ако сви уреде свој простор, цела земља бити много лепша – казала је Катарина. – Потиснућемо све оно што је ружно и није лепо за видети. Мислим да је веома важно да свако од нас барем колико може допринесе очувању природе, посади зеленила и још ако на то додате цвеће, не може бити лепше! Саветујем свима да украсе своје домове, баште и балконе, нарочито у зградама, али у Новом Саду тога, на срећу, има. 

– Она цвета нешто касније, али њен мирис ће бити препознатљив у целој улици већ за недељу-две – каже наше саговорница, и додаје да је на Сланој бари земљиште доста влажно па не може баш све да успева. – Због тога нам ипак брезе одлично расту, а и зимзелено биље се лепо држи. Руже, које су веома захвалне за ово земљиште, такође. У пролеће обавезно садимо винке, пиштике и много ледених мушкатли, чији пелцер чувамо па их у пролеће расадимо. Оне доминирају у башти, зелене се и лепо цветају, а и захвалне су за одржавање. Двориште нам је веома сунчано са свих страна па имамо могућност да садимо шта год пожелимо. Имали смо раније и ред олијандера и тисе, али су се једне зиме напросто смрзле.

Идеја је, како каже, много, па се често информише и тражи инспирацију у књигама и специјализованим енциклопедијама о баштованству, али и на интернету и друштвеним мрежама и разним емисијама. Новаковићи често размењују саднице с пријатељима и комшијама, али их и добијају на поклон од ближњих те купују на градским пијацама и манифестацијама.

В. Бијелић