Biramo najlepšu baštu: Saška spojila lepo i korisno

Pitomi obronci Fruške gore i vikend-naselja, osim voćnjaka, vinograda i sličnih površina zasađenih tzv. korisnim kulturama, kriju i pravo cvetno bogatstvo. Jednu takvu raznobojnu oazu priroda je vešto sakrila u inače ušuškanom vikend-naselju Puckaroš, a porodica Čanković je svoju posvećenost prirodi i ljubav prema cveću podelila sa svima prijavivši se na konkurs našeg lista, „Novosadske televizije“ i „Kolor pres grupe“ za najlepšu baštu Novog Sada.

– Ljubav prema cveću kod mene počinje bukvalno od malih nogu, a od sedme godine sam se na ovom prostoru bavila nekim biljčicama i travčicama, uvek me je zanimalo cveće, da ga sadim, berem, pravim različite bukete i slično – prisetila se Saška Čanković, koja s roditeljima u tom idiličnom ambijentu provodi vreme svake godine od proleća do jeseni. – Cveća mi nikad nije dovoljno. Može da se pretera ako se ode u neki kič, ali uvek imam ideju gde da ga stavim, na sto, prozor u sobi i slično.

Na imanju Čankovića postoji više od 100 vrsta cveća.

– Teško je sve i nabrojati, mislim da ne bih mogla ni da napišem šta sve imam u bašti – priznaje Saška. – Najviše volim lukovičaste biljke, iako su ruže standard. Toliko oblika, boja i mirisa imaju, cvetaju tokom cele godine, ali jedva dočekam proleće da procvetaju lale, narcisi i krokusi, to mi je omiljeni deo godine i omiljeno cveće. Ono kratko traje, ali posle opšteg sivila i sumornog perioda zime, koju nikako ne volim, kad ono procveta, odmah i ja procvetam. 

Imanje je kupljeno pre gotovo 50 godina, baštu su najpre posadili baba i deda, a planskim uređivanjem Saška se bavi petnaestak godina.

– S obzirim na to da sam završila Srednju poljoprivrednu školu i Poljoprivredni fakultet, ovde sam mogla da sprovedem sve što sam naučila – kaže Saška. – Imamo i voće i vinograd, plastenik s povrćem, ali cveće dominira, apsolutno je na svakom mestu, gajimo baš veliki broj različitih biljaka. Voće i povrće je lepo i korisno, a cveće je lepo i bavljenje njime je posebna ljubav. Tu ne postoji nikakav interes, od njega dobijate čistu lepotu ako ga gajite na pravi način.

I rasporedu boja posvećuje se posebna pažnja, nema šarenila, niti mešanja.

– Imam leju u kojoj je belo cveće, tamo je roze, ovde je žuto, tamo crveno... Dakle, strogo je odvojeno i u tom smislu se planski sadi. Vodim računa i o tome da tokom godine uvek nešto bude u cvetu, od proleća, visibaba, lukovičasto cveća, krokusa, do jeseni i hrizantema, sve do prvih mrazeva – objašnjava Saška. – Iskrena da budem, sad je zbog kiša bilo najviše posla oko spasavanja cveća. Ono inače zahteva mnogo angažovanja, okopavanja i plevljenja, a zbog kiše je valjalo i ruže zaštititi od plamenjače.

U bajkovitom ambijentu neminovno je razmisliti o tome ima li dovoljno cveća i zelenila u gradu i vole li ljudi takvo okruženje.

– Nisam bila u prilici da pročitam nešto o drugim kandidatima konkursa, ali u odnosu na krajeve u kojima se ja krećem, ovo je za mene oaza, park lepši od bilo kojeg parka u Novom Sadu. Da se ja pitam, u gradu bi moglo biti više zelenila i manje asfalta, prostor za cveće se uvek nađe. Svi primećuju to tzv. globalno zagrevanje i pričaju o njemu. Kroz konkurse kao što je vaš i različite druge projekte moguće je podizati svest o tome da je cveće i zelenilo i lepo i korisno. Ako, recimo, ispred zgrade postoji bar jedno drvo ili na terasi stana cveće, zgrada će se manje grejati, a znamo da biljke usvajaju štetne gasove i oslobađaju kiseonik. Što je više cveća, bilja i zelenila, odnosno nečega što je prirodno, život će nam biti kvalitetniji – zaključuje Saška Čanković.

B. Pavković