Анастас Јовановић, фотограф који је разоткрио неверну кнегињу
– Нови Сад, један од најлепших градова у Србији, у себи крије многе тајне и лепоте, а у самом срцу града крије се једна мала кућа у којој је неко време живео човек који је открио скандал који је умало или можда упропастио кнежевину Србију – тако причу о једном од наших првих литографа и фотографа започиње председник Удружења туристичких водича Новог Сада Срђан Бошковић.
У сарадњи с тим удружењем, „Дневник” ће објављивати приче и занимљиве анегдоте о историји и архитектури града, знаменитим људима, гастрономији, као и о скривеним или заборављеним пределима Српске Атине. Овог пута реч је о улици Грчкошколској број 8, где је живео литограф и фотограф Анастас Јовановић, који је благовремено био и управник двора куће Обреновић.
– Када је Михаило Обреновић био прогнан из Србије, пропутовао је Европу и стекао узорно образовање и манире адекватне европске аристократије, а током свог боравка у Аустрији, у Бечу, затекао га је и дочек Нове године у палати Шенбрун – наводи Бошковић, и додаје да је церемонијал-мајстор аустријског царства Коломан Хуњади ди Кетељи тада искористио прилику да га упозна са својом сестром Јулијом. – Она га је, као велика лепотица, очарала, а и моменат је био посебан: дочек Нове године и бал под маскама. Злобни језици су говорили да је то било сјајна прилика да се некадашња љубавница Франца Јозефа добро удоми. Како било, млади пар се одмах заљубио. Љубав је цветала. Упркос негодовању остарелог кнеза Милоша, младенци су се узели. Кнез Милош им је поклонио велико имање крај Братиславе које се зове „Иванка крај Дунај”.
По речима нашег саговорника, млада кнегиња је, нажалост, била слабог здравља те је ради лечења морала да иде у бање по Немачкој. Бошковић описује да у неком тренутку Михаило постаје кнез Србије и брачни пар се сели у Србију, где ће Анастас Јовановић бити управник њиховог двора. Јовановић је, како Бошковић открива, био сувише радознао, или можда мало параноичан, те је отворио једно кнегињино писмо.
– Писмо је било провокативног садржаја, подсећало је на дане које би боље било заборавити, а на крају писмо није било адресовано на кнеза Михаила, већ на брата принца од Аренберга – напомиње Бошковић. – Пошто је кнегиња била „слабог здравља”, морала је опет да иде у бање по Немачкој да се лечи. Као прави џентлмен, кнез Михаило ју је отпратио до Земуна, а када се вратио у Београд, послао је за њом писмо, у којем јој је рекао да све зна и да се више не враћа. На крају су се развели. Кнез Михаило, највећи нововековни српски владар, никада се више није женио. Иза њега је остао само ванбрачни син Вилхелм/Велимир. А свега тога не би било да није било радозналог или параноичног фотографа.
К. Ивковић Ивандекић