БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ВЕЛИКИ РАДИНЦИ Где су некад господарили грофови, данас полећу авиони, а прошлост и садашњост сударају се на сваком кораку!
Аеродром “Велики Радинци” се налази на самом улазу у село са леве стране из правца Сремске Митровице и простире се на површини од 23 хектара.
Аеродром нема бетонску писту и првенствено је намењен за спортско-туристичко летење. Дужине је 1.100 метара и на писту могу да слећу једномоторни и двомоторни авиони тежине до 5.700 кг. Клуб располаже спортским авионима и моторним змајем, и врши услуге панорамског летења и обуке у скакању падобраном.
На улазу у Велике Радинце видео сам и једну малу затворену бензинску пумпу која је поделила судбину многих сличних које сам сретао у војвођанских селима.
Слична судбина задесила је и Дом културе у центру Великих Радинаца који је годинама био напуштен, међутим општинске власти у Сремској Митровици одлучиле су 2018. да га - сруше, јер “није безбедан за пролазнике”. Сличне напуштене домове културе који стоје такви, затрпани смећем и ишарани графитима видео сам у многим сремским селима - Бешенову, Попинцима, Добринцима, Крушедол Прњавору...
Исте 2018. када је срушен Дом културе, бољу срећу је имала стара зграда сеоске школе која је реновирана и замењен јој је кров. Тачан податак о почетку рада школе не постоји. Зна се да је 1810. била смештена у некој сељачкој кући. Између два светска рата постојала је школска зграда коју је похађало 60–90 ученика. У Другом светском рату, 1943. школа је изгорела, а уништена је и архива тако да су сви подаци од предратним генерацијама уништени.
Нова школа (две учионице, канцеларија и стан за учитеља) почела је да се гради 1948. а завршена је три године касније. Године 1963. изграђена је још једна зграда са две учионице, што је пружило могућност осмогодишњег школовања деце.
Реорганизацијом школске мреже у општини 1979. Основна школа “Вук Караџић”из Великих Радинаца интегрисана је са Основном школом ”Јован Поповић” у Сремској Митровици.
У издвојеном одељењу у Великим Радинцима настава се организује у два објекта. Свака зграда има две учионице опште намене које користе у супротним сменама нижи (1-4) и виши (5-8) разреди. Осим учионица, у једној згради је зборница и тоалет, а у другој рачунарски кабинет.
Пошто нема сале за физичко васпитање користи се простор учионице за реализацију дела програма физичког васпитања. Када временски услови дозволе, часови физичког васпитања реализују се у школском дворишту које је погодно и за неке друге активности…
У центру села уобичајена слика у овом делу Срема - споменик погинулима у Другом светском рату. На левој страни спомен-плоче имена погинулих 56 бораца НОБ-а из Великих Радинаца док се на десној половини споменика налазе имена мештана погинулих као жртва фашистичког терора - њих 76.
Православна црква Светог арханђела Гаврила у Великим Радинцима изграђена је 1780. На том месту постојала је старија црква. Црквени торањ је срушен у Другом светском рату, а накнадно дозидани после рата је скраћен. Црква поседује изузетно вредан иконостас са одликама барокног и класицистичког стила. Иконе су дело важног уметника српског барока Јакова Орфелина.
Село десетковали ратови и транзиција
Највећи број становика Велики Радинци имали су почетком 20. века. На пописима 1900. и 1910. било их је 2.034 односно 2.026. После Првог светског рата број становника се преполовио на 991 (Попис 1921).
Између два рата популација почиње да се обнавља па је на попису 1931. било 1.130 житеља. Други светски рат поново је смањио број становника Великих Радинаца - на попису 1948. било их је 860. У деценијама које су следиле њихов број расте до 1.620 на попису 1981. после чега поново почиње да пада тако да их је на Попису из 2022. било 1.145 што је за чак 20% мање него на попису 2011. када их је било 1.426.
Велики Радинци су једно од најстаријих насеља у Срему. О самом насељу из Средњег века има мало података. Једино се наводи да је име келтског порекла јер се завршава на “динци”. Имена - Потези, Селиште и Тапије сведоче о неким тадашњим селима.
Први пут су Велики Радинци званично забележени 1714. На карти Срема су записани 1734. када су имали 50 домова. Године 1756. имали су 56, а 1774. 68 домова. Сачуван је и грб Великих Радинаца из 18.века.
Након ослобађања Срема од Турака, село је припало властелинској породици Одескалки чији су поседи били подељени на два дела. Иришко или доњесремско, обухватало је деветнаест села међу њима и Велике Радинце. Властелинством је у име породице Одескалки управљао румски властелин барон Марко Пејачевић.
За крај сам посетио и гробље у Великим Радинцима, где, као нигде у Војводини, на споменицима погинулих у саобраћајним несрећама - описују се у стиховима детаљи трагедија од националне припадности возача-убица (Словенац, Турчин...) до других појединости. Ако је судети по лирици стихова, писао их је вероватно исти песник.
