КУЛТНИ ФИЛМ "РАТНИЦИ ПОДЗЕМЉА" НИЈЕ СНИМАН БЕЗ ПРОБЛЕМА Њујорк је био опасан ноћу а банде су тражиле 200 долара, Испред биоскопа је било насиља, али и мртвих

Банда под именом Ратници подземља окривљена је да је убила Сајруса док је држао говор. Они морају да пређу супарничку територију како би нашли спас у Кони Ајленду. Ратници полако пролазе кроз опасни Бронкс и Менхетн, боре се за своје животе, покушавају да преживе у урбаној џунгли и науче које је право значење оданости.

Култни филм "Ратници подземља" режирао је Волтер Хил, а улоге тумаче: Мајкл Бек, Џејмс Ремар, Дорси Рајт, Дејвид Патрик Кели...

Режисер Волтер Хил објашњава за "Гардијан" са каквим се све мукама суочавао да би снимио овај филм по роману Сола Јурика.

Мислио сам да ће роман Сол Јурик из 1965, "Ратници", добро функционисати као филм, али сам рекао Ларију Гордону (продуценту): 

„Нико нам никада неће дозволити да то снимимо. Морали бисмо да снимамо ноћу у Њујорку, а то није погодно за глумачке улоге. Одбио сам то и отишао да снимам вестерн, али нису имали довољан буџет, Лари се вратио и питао да ли сам још заинтересован.

Нисам се слагао са људима који су водили Парамоунт и лоше смо почели. Видели су то као неку врсту наставка "Грознице суботње вечери". Прилично је тешко замислити више различитих прича. "ратници подземља" делују у дистопијском, помало футуристичком свету из снова. Студио то никада није разумео, али публика је то одмах схватила.

Желео сам да Орсон Велс исприча увод. Његов говор ће трајати 30 секунди и поставио је оно што смо управо требали да видимо.

Пристао је да то уради – био је шворц. Међутим, студио га није желео. Сматрали су да би уметнички оквир наштетио комерцијалном потенцијалу филма. Мислио сам да публика неће разумети филм без неког објашњења, али сам се потпуно преварио.

Првобитно сам предложио да глуме само расне мањине, као у књизи, али студио није мислио да је то комерцијална идеја. И сада, мислим да чињеница да су све банде међурасне чини филм универзалнијим – добро је прошао широм света, на велико изненађење свих.

Снимали смо ноћу у деловима Њујорка где су банде водиле главну реч. Рекли би: „Ти си на нашем терену, а твоји камиони сје*авају наше улице – па морате да нам платите. Увек су били подмитљиви. Коштало је 200 долара за ноћ.

Бејзбол фурије су инспирисане фуријама у грчкој митологији. Боби (Маникс, костимограф) је направио неке цртеже и они су носили униформу New York Yankees. Мислио сам да то није сасвим довољно. Неко је рекао: "Зашто им не бисмо офарбали лица?" и помислио сам: "То учинити све заиста другачијим." 

Имали смо сцену у којој је ауто тражио Ратнике који су се крили испод шеталишта. Лутер (Дејвид Патрик Кели, који игра вођу ривалске банде) зна то али у сценарију није било шта треба да каже. Рекао сам: „Ово је превише досадно. Урадите нешто!” Отрчао је испод шеталишта и узео флаше пива. Када смо били спремни за снимање, звецкао је флашама и рекао: „Ратници... изађите да се играмо. Рекао сам: "Не мењајте ништа!"

Филм је привукао банде. Појавили би се у биоскопу, видели ривалску банду са којом су имали анимозитет и дошло би до насиља. Било је неколико смртних случајева и то је увек трагично, али тешко је кривити филм. Поносан сам на овај филм.

Blic.rs