KULTNI FILM "RATNICI PODZEMLJA" NIJE SNIMAN BEZ PROBLEMA Njujork je bio opasan noću a bande su tražile 200 dolara, Ispred bioskopa je bilo nasilja, ali i mrtvih

Banda pod imenom Ratnici podzemlja okrivljena je da je ubila Sajrusa dok je držao govor. Oni moraju da pređu suparničku teritoriju kako bi našli spas u Koni Ajlendu. Ratnici polako prolaze kroz opasni Bronks i Menhetn, bore se za svoje živote, pokušavaju da prežive u urbanoj džungli i nauče koje je pravo značenje odanosti.

Kultni film "Ratnici podzemlja" režirao je Volter Hil, a uloge tumače: Majkl Bek, Džejms Remar, Dorsi Rajt, Dejvid Patrik Keli...

Režiser Volter Hil objašnjava za "Gardijan" sa kakvim se sve mukama suočavao da bi snimio ovaj film po romanu Sola Jurika.

Mislio sam da će roman Sol Jurik iz 1965, "Ratnici", dobro funkcionisati kao film, ali sam rekao Lariju Gordonu (producentu): 

„Niko nam nikada neće dozvoliti da to snimimo. Morali bismo da snimamo noću u Njujorku, a to nije pogodno za glumačke uloge. Odbio sam to i otišao da snimam vestern, ali nisu imali dovoljan budžet, Lari se vratio i pitao da li sam još zainteresovan.

Nisam se slagao sa ljudima koji su vodili Paramount i loše smo počeli. Videli su to kao neku vrstu nastavka "Groznice subotnje večeri". Prilično je teško zamisliti više različitih priča. "ratnici podzemlja" deluju u distopijskom, pomalo futurističkom svetu iz snova. Studio to nikada nije razumeo, ali publika je to odmah shvatila.

Želeo sam da Orson Vels ispriča uvod. Njegov govor će trajati 30 sekundi i postavio je ono što smo upravo trebali da vidimo.

Pristao je da to uradi – bio je švorc. Međutim, studio ga nije želeo. Smatrali su da bi umetnički okvir naštetio komercijalnom potencijalu filma. Mislio sam da publika neće razumeti film bez nekog objašnjenja, ali sam se potpuno prevario.

Prvobitno sam predložio da glume samo rasne manjine, kao u knjizi, ali studio nije mislio da je to komercijalna ideja. I sada, mislim da činjenica da su sve bande međurasne čini film univerzalnijim – dobro je prošao širom sveta, na veliko iznenađenje svih.

Snimali smo noću u delovima Njujorka gde su bande vodile glavnu reč. Rekli bi: „Ti si na našem terenu, a tvoji kamioni sje*avaju naše ulice – pa morate da nam platite. Uvek su bili podmitljivi. Koštalo je 200 dolara za noć.

Bejzbol furije su inspirisane furijama u grčkoj mitologiji. Bobi (Maniks, kostimograf) je napravio neke crteže i oni su nosili uniformu New York Yankees. Mislio sam da to nije sasvim dovoljno. Neko je rekao: "Zašto im ne bismo ofarbali lica?" i pomislio sam: "To učiniti sve zaista drugačijim." 

Imali smo scenu u kojoj je auto tražio Ratnike koji su se krili ispod šetališta. Luter (Dejvid Patrik Keli, koji igra vođu rivalske bande) zna to ali u scenariju nije bilo šta treba da kaže. Rekao sam: „Ovo je previše dosadno. Uradite nešto!” Otrčao je ispod šetališta i uzeo flaše piva. Kada smo bili spremni za snimanje, zveckao je flašama i rekao: „Ratnici... izađite da se igramo. Rekao sam: "Ne menjajte ništa!"

Film je privukao bande. Pojavili bi se u bioskopu, videli rivalsku bandu sa kojom su imali animozitet i došlo bi do nasilja. Bilo je nekoliko smrtnih slučajeva i to je uvek tragično, ali teško je kriviti film. Ponosan sam na ovaj film.

Blic.rs