ФОТО-ЗАМКЕ НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ ЗАБЕЛЕЖИЛЕ СВЕЖЕ ТРАГОВЕ ВУКОВА Шта након смањења њихове заштите, које ступа на снагу 6. марта

„С намером да утврдимо у којој мери су последице климатских промена утицале на коридоре које користе велике звери, поставили смо пет фото-замки на пилот-подручју које ће пратити да ли и у којем обиму на подручју Парка природе Стара планина има великих звери”, наводи се у саопштењу WWF Adria.

Вања Јакшић из WWF Adrije указала је на то да су медведима, вуковима и рисовима потребна природна пространства како би могли да живе, хране се и размножавају, али да су их ефекти климатских промена довели у сумњу да се њихово кретање помера, и то ближе насељеним областима.

„Када кажем ефекти, мислим на пожаре који су све учесталији, а крајем прошле године смо сведочили великом пожару на Старој планини, као и дуготрајним сушним периодима који уништавају шумско растиње. Ту су наравно и промене водних режима које утичу на сушу, илегално крчење шума, убијање дивљих животиња или прекомерна експлоатација природних ресурса”, рекла је Јакшићева.

Последично томе, додала је, нема хране за медведе, али и популације природног плена којима се вук храни, па су приморани да је потраже тамо где је више има – у планинским насељима.

У поменутом саопштењу се наводи да су дивље врсте најважнија артерија живота на планети, јер омогућавају развијање природних екоситема, раст и нормално функционисање шума, али и стабилне, добро организоване планинске екосистеме. 

„Крупне звери пружају нам неке од значајних екосистемских услуга, медвед хранећи се дивљим биљним врстама разноси семена и на тај начин доприноси трајном очувању екосистема, док са друге стране вукови и шакали, хранећи се лешевима угинулих животиња, смањују ризике од даљег ширења зараза”, наводи се у саопштењу.

Здрави екосистеми подржавају развој економије, повећавају отпорност на климатске промене и обезбеђују средства за живот широм света, истичу.

Најзначајнији узроци нестанка дивљих врста су ширење пољопривреде и урбани развој, крчење шума, прекомерни риболов, коришћење неодрживих извора енергије и загађење мора, вода и копна који затим доводе до нестанка станишта дивљих врста, нестанка воде и климатске кризе. 

Експерт за биоразноврсност Душко Ћировић рекао је да су током постављања фото-замки у снегу на Старој планини пронашли свеже трагове вука и да ти трагови потврђују њихово стабилно присуство на Старој планини. 

„Иако на овом поднебљу нису угрожени у великој мери, важно је поштовање принципа одрживости, дугорочно постојање и преживљавање локалне популације на овом простору. Надамо се да ћемо на снимцима са ових фото-замки имати прилике да видимо и друге карниворе попут медведа и риса”, рекао је Ћировић.

Указали су у саопштењу да сенку на резултате њиховог рада баца недавно изгласано смањење степена заштите вука у оквиру Бернске конвенције које званично ступа на снагу 6. марта. 

„Оваква одлука политичких званичника може озбиљно да угрози не само популације вука у Европи већ, имајући у виду да је ова животиња на врху пирамиде исхране у природи, и нормално функционисање шумских екосистема у којима вукови живе”, наводи се у саопштењу.

Додаје се да заједно са организацијама и институцијама за заштиту природе из Бугарске, Црне Горе, Румуније, Словачке, Украјине и Аустрије спроводе броне активности како би обезбедили опстанак великих звери у њиховом прородном окружењу, те свели на најмању могућу меру сусрете медведа, вука и риса са људима.

WWF има активну глобалну мрежу у више од 100 земаља и њихова мисија је да зауставе уништавање животне средине, те створе будућност у којој људи живе у складу са природом, путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса, смањења загађења и претеране потрошње.