FOTO-ZAMKE NA STAROJ PLANINI ZABELEŽILE SVEŽE TRAGOVE VUKOVA Šta nakon smanjenja njihove zaštite, koje stupa na snagu 6. marta

„S namerom da utvrdimo u kojoj meri su posledice klimatskih promena uticale na koridore koje koriste velike zveri, postavili smo pet foto-zamki na pilot-području koje će pratiti da li i u kojem obimu na području Parka prirode Stara planina ima velikih zveri”, navodi se u saopštenju WWF Adria.

Vanja Jakšić iz WWF Adrije ukazala je na to da su medvedima, vukovima i risovima potrebna prirodna prostranstva kako bi mogli da žive, hrane se i razmnožavaju, ali da su ih efekti klimatskih promena doveli u sumnju da se njihovo kretanje pomera, i to bliže naseljenim oblastima.

„Kada kažem efekti, mislim na požare koji su sve učestaliji, a krajem prošle godine smo svedočili velikom požaru na Staroj planini, kao i dugotrajnim sušnim periodima koji uništavaju šumsko rastinje. Tu su naravno i promene vodnih režima koje utiču na sušu, ilegalno krčenje šuma, ubijanje divljih životinja ili prekomerna eksploatacija prirodnih resursa”, rekla je Jakšićeva.

Posledično tome, dodala je, nema hrane za medvede, ali i populacije prirodnog plena kojima se vuk hrani, pa su primorani da je potraže tamo gde je više ima – u planinskim naseljima.

U pomenutom saopštenju se navodi da su divlje vrste najvažnija arterija života na planeti, jer omogućavaju razvijanje prirodnih ekositema, rast i normalno funkcionisanje šuma, ali i stabilne, dobro organizovane planinske ekosisteme. 

„Krupne zveri pružaju nam neke od značajnih ekosistemskih usluga, medved hraneći se divljim biljnim vrstama raznosi semena i na taj način doprinosi trajnom očuvanju ekosistema, dok sa druge strane vukovi i šakali, hraneći se leševima uginulih životinja, smanjuju rizike od daljeg širenja zaraza”, navodi se u saopštenju.

Zdravi ekosistemi podržavaju razvoj ekonomije, povećavaju otpornost na klimatske promene i obezbeđuju sredstva za život širom sveta, ističu.

Najznačajniji uzroci nestanka divljih vrsta su širenje poljoprivrede i urbani razvoj, krčenje šuma, prekomerni ribolov, korišćenje neodrživih izvora energije i zagađenje mora, voda i kopna koji zatim dovode do nestanka staništa divljih vrsta, nestanka vode i klimatske krize. 

Ekspert za bioraznovrsnost Duško Ćirović rekao je da su tokom postavljanja foto-zamki u snegu na Staroj planini pronašli sveže tragove vuka i da ti tragovi potvrđuju njihovo stabilno prisustvo na Staroj planini. 

„Iako na ovom podneblju nisu ugroženi u velikoj meri, važno je poštovanje principa održivosti, dugoročno postojanje i preživljavanje lokalne populacije na ovom prostoru. Nadamo se da ćemo na snimcima sa ovih foto-zamki imati prilike da vidimo i druge karnivore poput medveda i risa”, rekao je Ćirović.

Ukazali su u saopštenju da senku na rezultate njihovog rada baca nedavno izglasano smanjenje stepena zaštite vuka u okviru Bernske konvencije koje zvanično stupa na snagu 6. marta. 

„Ovakva odluka političkih zvaničnika može ozbiljno da ugrozi ne samo populacije vuka u Evropi već, imajući u vidu da je ova životinja na vrhu piramide ishrane u prirodi, i normalno funkcionisanje šumskih ekosistema u kojima vukovi žive”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da zajedno sa organizacijama i institucijama za zaštitu prirode iz Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Slovačke, Ukrajine i Austrije sprovode brone aktivnosti kako bi obezbedili opstanak velikih zveri u njihovom prorodnom okruženju, te sveli na najmanju moguću meru susrete medveda, vuka i risa sa ljudima.

WWF ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja i njihova misija je da zaustave uništavanje životne sredine, te stvore budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa, smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.