„Дневник” у посети
ХЕВИЗ, ДРУГО НАЈВЕЋЕ ТЕРМАЛНО ЈЕЗЕРО НА СВЕТУ, ЛЕЧИ СВЕ! Купање у води од 40 степени по минусу, благослов за тело и ум
Мађарска има укупно око 60 хиљада извора воде, од којих 1.152 са температуром већом од 30 степени Целзијуса, док је око две трећине њене територије под огромним термалним резервоарима у седиментима пешчара и крашким формацијама. Тиме заузима водећу позицију када је реч о методама лечења која се заснива на примени минералне во-де, лековитих гасова и блата и спада у пет најбогатијих земаља на свету са термалним водама.
Управо у Мађарској се налази једино пећинско лековито купатило у Европи, Мишколц-Таполца, као и Хевиз које је друго по величини термално језеро свету, односно највеће термално језеро на свету у којме се може купати, а које се простире на површини од 4,6 хектара. Оно је смештено у близини северозападне стране језера Балатон. Вода од 40 степени Целзијуса, богата сумпором, радијумом и минералима, извире надубини од 38,5 метара и има уздашност од 410 литара у секунди, те се вода у језеру потпуно замењује у року од 72 сата. У зависности од доба године и време-на, температура воде на површини је око 24 степени Целзијуса, чак и у најхладнијим данима, док током летњих месе-ци достиже 38 степени Целзију.
Сам комплекс бање изграђен је на стубовима, изнад језера, тако да се вода, која је мутна и обогаћена честицама бла-та, налази и у базенима унутар објекта. Дубина воде је између два и 38 метара, па купачи нигде не могу да дохвате дно ногама. Због тога већина посетилаца изнајмљује посебне појасеве за плутање и пливање. Купачима је на распола-гању неколико одвојених базена са топлом или хладном водом, а посебним ходницима, пролазиће кроз врата, могу да испливају напоље. Треба напоменути да, за разлику од бања на које је већина наших туриста навикла, у Хевизу нема тобогана, већ да је она намењена, како Мађари воле да кажу, искључиво за опоравак тела, ума и дише. Стога, уко-лико туристи траже доживљај традиционалне плаже, језеро Хевиз није најбољи избор будући да је његов амбијент јединствен, с посебним природним карактеристикама. Уобичајене плаже са садржајима за забаву налазе се на језеру Ба-латон које је удаљено свега шест километара.
Лековито блато
Различити гасови и минерали у води језера Хевиз имају физичко и хемијско дејство на тело - калцијум има антиин-фламаторно, док магнезијум помаже у смиривању нерава (и физички и психички). Најважнији је сумпор, као основно једињење зглобне хрскавице и он се редукује код локомоторних и реуматских обољења, па је термална вода са висо-ким садржајем сумпора одличан природни лек за болести зглобова.
Дно језера покрива радиоактивно лековито блато које има концентрисане количине водених гасова и минерала, што појачава његово лековито дејство.
Што се тиче купања за време зимских месеци, чак и када је температу-ра ваздуха испод нуле, оно је сасвим угодно, па чак и пријатно и окрепљујуће, јер се борави у води од 24 степена Целзијуса са чије површине се издиже пара. Тело језерску воду осећа као ни превише хладну ни претоплу, што значи да купачи могу остати у њој дуже време. Такође, та оптимална температура не изазива стрес на срце и кардиоваску-ларни систем. Пошто су купачи због дубине све време у вертикалном положају притисак воде је већи на стопала уроњена у дубљу воду, него на горњи део тела, што „гура” крв ка срцу. Језеро је окружено хотелима и центрима за третман који нуде низ услуга, укључујући третмане са драгоценим блатом које покрива дно језера. На располагању је широка понуда веленс услуга: од подводне млазне масаже, третману у лековитој блатној купки, одмору у сланој со-би или парном купатилу.
Лековито дејство језера је било познато још старим Римљанима, а новчићи пронађени у језеру раних 1980-их по-тврђују ову претпоставку. Језеро и околина су средином 18. века постали власништво породице Фештетић, која је за-почела развој бање. Еарл Ђерђ Фештетић саградио је између 1795. и 1797 дрвено купалиште на стубовима. Након грофове смрти 1819. развој Хевиза је стао али је Ђерђ Други Фештетић 1868. године започео изградњу купалишта намењеног за госте, које је изгледало мање-више исто као данас. Током деценије објекат је дограђиван и модернизо-ван, уз очување оригиналног изгледа.
текст и фото: Силвиа Ковач