HEVIZ, DRUGO NAJVEĆE TERMALNO JEZERO NA SVETU, LEČI SVE! Kupanje u vodi od 40 stepeni po minusu, blagoslov za telo i um

Upravo u Mađarskoj se nalazi jedino pećinsko lekovito kupatilo u Evropi, Miškolc-Tapolca, kao i Heviz koje je drugo po veličini termalno jezero svetu, odnosno najveće termalno jezero na svetu u kojme se može kupati, a koje se prostire na površini od 4,6 hektara. Ono je smešteno u blizini severozapadne strane jezera Balaton. Voda od 40 stepeni Celzijusa, bogata sumporom, radijumom i mineralima, izvire nadubini od 38,5 metara i ima uzdašnost od 410 litara u sekundi, te se voda u jezeru potpuno zamenjuje u roku od 72 sata. U zavisnosti od doba godine i vreme-na, temperatura vode na površini je oko 24 stepeni Celzijusa, čak i u najhladnijim danima, dok tokom letnjih mese-ci dostiže 38 stepeni Celziju.

Sam kompleks banje izgrađen je na stubovima, iznad jezera, tako da se voda, koja je mutna i obogaćena česticama bla-ta, nalazi i u bazenima unutar objekta. Dubina vode je između dva i 38 metara, pa kupači nigde ne mogu da dohvate dno nogama. Zbog toga većina posetilaca iznajmljuje posebne pojaseve za plutanje i plivanje. Kupačima je na raspola-ganju nekoliko odvojenih bazena sa toplom ili hladnom vodom, a posebnim hodnicima, prolaziće kroz vrata, mogu da isplivaju napolje. Treba napomenuti da, za razliku od banja na koje je većina naših turista navikla, u Hevizu nema tobogana, već da je ona namenjena, kako Mađari vole da kažu, isključivo za oporavak tela, uma i diše. Stoga, uko-liko turisti traže doživljaj tradicionalne plaže, jezero Heviz nije najbolji izbor budući da je njegov ambijent jedinstven, s posebnim prirodnim karakteristikama. Uobičajene plaže sa sadržajima za zabavu nalaze se na jezeru Ba-laton koje je udaljeno svega šest kilometara.  

Što se tiče kupanja za vreme zimskih meseci, čak i kada je temperatu-ra vazduha ispod nule, ono je sasvim ugodno, pa čak i prijatno i okrepljujuće, jer se boravi u vodi od 24 stepena Celzijusa sa čije površine se izdiže para. Telo jezersku vodu oseća kao ni previše hladnu ni pretoplu, što znači da kupači mogu ostati u njoj duže vreme. Takođe, ta optimalna temperatura ne izaziva stres na srce i kardiovasku-larni sistem. Pošto su kupači zbog dubine sve vreme u vertikalnom položaju pritisak vode je veći na stopala uronjena u dublju vodu, nego na gornji deo tela, što „gura” krv ka srcu. Jezero je okruženo hotelima i centrima za tretman koji nude niz usluga, uključujući tretmane sa dragocenim blatom koje pokriva dno jezera. Na raspolaganju je široka ponuda velens usluga: od podvodne mlazne masaže, tretmanu u lekovitoj blatnoj kupki, odmoru u slanoj so-bi ili parnom kupatilu. 

Lekovito dejstvo jezera je bilo poznato još starim Rimljanima, a novčići pronađeni u jezeru ranih 1980-ih po-tvrđuju ovu pretpostavku. Jezero i okolina su sredinom 18. veka postali vlasništvo porodice Feštetić, koja je za-počela razvoj banje. Earl Đerđ Feštetić sagradio je između 1795. i 1797 drveno kupalište na stubovima. Nakon grofove smrti 1819. razvoj Heviza je stao ali je Đerđ Drugi Feštetić 1868. godine započeo izgradnju kupališta namenjenog za goste, koje je izgledalo manje-više isto kao danas.  Tokom decenije objekat je dograđivan i modernizo-van, uz očuvanje originalnog izgleda.

tekst i foto: Silvia Kovač