ИНТЕРВЈУ
ВОДИТЕЉ ДАНИЛО МАШОЈЕВИЋ о изазовима јутарњег програма: „Највећи страх ме је да не уђем гладан у студио”
Новинар и водитељ Данило Машојевић својим осмехом и харизмом, али и најважнијим информацијама из земље и света од понедељка до четвртка од 7 до 11 часова на Блиц ТВ уз колегиницу Мају Николић улепшава јутро бројним гледаоцима, који прву јутарњу кафу пију баш уз њихово „Јутро на Блиц”.
Данило и Маја гледаоцима доносе занимљиве и информативне приче, али и обрађују теме из различитих углова, трудећи се да увек информишу гледаоце, обухватајући сва питања - од друштва и политике, до забаве. При доласку на Блиц телевизију Данило је изјавио да је њихова емисија повратак ономе што би јутарњи програм требало да буде, уз жељу да врате пристојан дијалог и размену мишљења пред гледаоце.
Пре ангажмана на Блиц телевизији гледали смо га на Новој телевизији, где је радио и као репортер, али и као уредник забаве у емисији „Међу нама”, чији је потом био и водитељ, а гледали смо га и као домаћина викенд издања јутарњег програма „Пробуди се”. Каријеру је започео на Радио-телевизији Прибој, а потом наставио на телевизији Студентски град у Београду. Радио је и на неколико радијских станица у Црној Гори и подгоричкој телевизији Вијести. Био је запослен и у магазину „Стори”, а потом и на телевизијама Б92 и Прва, где је остао запажен као новинар - репортер у емисијама „Булевар Б92”, „150 минута” и „Јутро”. У разговору за „Дневников” ТВ магазин Данило Машојевић открива колико му је пријала промена „телевизијске адресе”, али и да ли је са њом морао да усавршава досадашње медијско знање и богато искуство.
– Сваки нови почетак, посебно ако уз то иде и промена радног окружења са собом носи и стрес и учење, а и нову дозу ентузијазма. Сада, након тачно шест месеци рада у емисији „Јутро на Блиц”, све више се осећам као домаћи. Прија ми промена, а и рад са сјајном екипом, добар део њих познајем јер смо заједно „дошли” на Блиц, а на моју срећу дивне колеге су нас сачекале, а и придружиле нам се током првих месеци – прича на почетку интервјуа за наш лист Данило Машојевић.
Трикове „купи” од Маје
И пре „Јутра на Блиц” блиско сте сарађивали са колегиницом Мајом Николић, али је познато и да сте добри пријатељи. Шта је оно најдрагоценије што сте од ње до сада научили?
– Највише учим баш сада када четири пута недељно по четири сата проведемо заједно у студију, трудим се да што више „трикова покупим” од Маје. Срећа је имати је поред себе као пријатеља, а тек у послу...
На шта прво помислите када зазвони аларм за посао у пет ујутру? Имате ли уопште времена за неки јутарњи ритуал као водитељ јутарњег програма?
– Шта ћу да једем?! Највећи страх ме је да не уђем гладан у студио. Ту прву кафу волим да попијем сам, буквално да отћутим бар 20 минута.
Како изгледа ваше идеално јутро када аларм није подешен да зазвони?
– Спавам бар до 8.30 сати, јер и када не радим, без обзира на то и кад сам легао увече, по навици се будим у цик зоре. Трудим се да што више времена проведем на отвореном у некој шетњи, да „надокнадим” седење током радних дана.
Који телевизијски минути су вам „пробудили” највећи ниво адреналина до сада, а који су били приватно и пословно најтежи?
– Нажалост, последњих година много је тешких и трагичних прича и онда је накважнији задатак остати хладне главе у тим тренуцима. Наравно, било је дана када сам оно што ми се приватно дешава морао строго да оставим испред студија. Некада ми у тим ситуацијама посао дође и као терапија, јер се концентришем само на садржај емисије.
Дешава ли вам се и данас да се, како сте својевремено рекли, преиспитујете након завршеног јутарњег програма и тражите ли и даље савете од колега?
– Наравно! Сада имам принцип да преслушам неко гостовање да видим где сам грешио, можда претерао или нешто прескочио да питам. Овог посла нема без критике, посебно у дневно-актуелним емисијама. Нормално је имати боље и лошије дане и зато је важно и да те неко „тргне”, искритикује, посаветује.
У ком тренутку сте опустили онај став, својствен углавном почетницима, да у пословном свету мора да вам се деси „све и одмах”? Јесте ли данас опуштени и пуштате ли да вас професија носи у смеру у ком треба?
– Никада нисам имао тај став. Чак сам имао став супротан од тога, не треба трчати него „пешке полако”. До сада ништа јурио нисам, некада ми се чини да је посао којим се бавим сплет срећних околности и људи с којима сам радио.
Некада сте ви радили интервјуе за насловну страну једног популарног недељног магазина, а данас сте „са друге стране”. Шта бисте питали самог себе за интервју који ће красити насловну страну нашег ТВ додатка?
– Јеси ли научио да некада треба и да ти је досадно? (смех)
Синоним сте за осмех и добро расположење. Шта вас подиже и шта враћа оптимизам када потонете?
– Породица, пријатељи, колеге и путовања! Али помаже и, на пример, када одвеслаш сам на дасци и мало поразговараш сам са собом.
Владимир Бијелић
