Водитељка ТАМАРА РАОНИЋ се након 17 ГОДИНА ВРАТИЛА НА ТЕЛЕВИЗИЈУ, па признала: „Запитала сам се хоћу ли моћи да ухватим корак са променама у медијима”

Када сам 1991. почела да радим на Трећем каналу имала сам 21 годину, а пре тога сам са 18 радила као стјуардеса у „ЈАТ”-у. Тада заиста нисам имала свест о утицају који телевизија има. Ишла сам кроз то спонтано, како ме је пут водио. И заиста је било лепо. Касније, стицајем неких потпуно приватних околности у мом животу, донела сам одлуку да направим паузу, али нисам желела да престанем заувек, то се, после надовезивало једно на друго и та пауза се одужила. Сада, са ове тачке гледишта, била је, можда, непотребно дугачка, прича искрено у интервјуу за „Дневников” ТВ магазин чувена водитељка и заштитно лице некадашњег РТС-овог „Трећег канала”, а касније и „Гранд”  продукције, Тамара Раонић, која се после чак 17 година одсуства, прошле седмице вратила на мале екране и то у емисији „Даме са херцом”, која се уторком од 22 сата емитује на Блиц телевизији. С циљем да се промене закони, правила, али и стереотипи који утичу на положај жена, Тамара у емисији са колегиницом, водитељком Весном Дедић, адвокатицом Зором Добричанин Никодиновић и инфлуенсерком Наташом Ковачевић води жучне расправе о проблемима о којима се ретко проговара. Без велике помпе, али уз одушевљење свих оних који су у њеном гласу и појави на малим екранима уживали годинама, Тамара се вратила с великим самопоуздањем, спремна да настави тамо где је стала. У разговору за наш лист водитељка открива да је при повратку на телевизију, за разлику од својих почетака, имала задршку, јер се цео свет у међувремену променио. 

– Медији и начин комуникације међу људима су се, захваљујући интернету и друштвеним мрежама потпуно преокренули. Све се невероватно много убрзало и запитала сам се да ли ћу умети да ухватим корак са тим, да ли ћу то све на адекватан начин умети да испратим, а онда сам рекла себи: „Океј, нема ту ничега што не знам, само је сада то све много брже”. Сада путем друштвених мрежа и портала свако може да остави свој коментар, мишљење, не мора да се представи пуним именом и презименом. Не знам какву то тежину има. У време мојих почетака тога није било. Постојали су озбиљни критичари с кредибилитетом телевизијског програма, који су у неким недељним магазинима давали своју критику. И то је имало једну тежину, то се читало, на то се обраћала пажња, на колегијуму и на уредничким састанцима се после о томе разговарало. Кроз све ове године, колико ме није било, све сам пратила и видела како то све функционише. Са овом зрелошћу и са овим искуством некако умем да направим разлику шта јесте, шта није и шта треба, а шта не треба. И мислим да сам доста добра у том балансирању – објашњава Тамара Раонић у топлом разговору за наш лист наводећи нам да јој се чини да јој је повратак на мале екране дошао у право време. 

Сада, кад вратим филм, мислим да је све било баш како је и требало да буде. Млада сам почела да радим. У међувремену сам се удала и добила двоје деце и прошла кроз неке велике губитке и тешке ситуације у животу, а све време сам радила. Без икакве паузе. Онда сам, стицајем околности, могла да направим паузу

Одакле идеја да се после толико година вратите водитељству баш кроз један нови ТВ формат, који проговара о друштвено-ангажованим темама сваког уторка? 

– Телевизија Блиц и њихов уреднички тим, заједно са Весном Дедић, која је аутор и уредник ове емисије, покренули су идеју о овом формату, а онда су ме контактирали и питали да ли бих била заинтересована, а имали смо и пре тога разговоре о некој потенцијалној сарадњи. Мени се ова идеја допала, мислим да је адекватна и мојим годинама и искуству, које сам кроз живот стекла. Учинило ми се да је емисија „Даме са херцом” важна и да  одговара мом сензибилитету и мени данас, у овој фази мог живота. Весну изузетно и ценим и поштујем и волим. Познајемо се дуго кроз посао. Госпођу Добричанин Никодиновић нисам познавала као ни Наташу Ковачевић, али смо се одмах, још на првом пробном снимању препознале и та енергија је почела да струји. Осетиле смо, чини ми се, пре него схватиле, да ће то ићи и да ћемо успети да кроз четири различите женске особе, кроз ту различиту енергију, некада и кроз супротстављене ставове, на један женски начин, можда мало лакше и питкије, гледаоцима, а пре свега гледатељкама, тешке теме приближимо.

Како планирате даље да градите ову емисију и о којим то темама „Даме са херцом” желе да се баве у будућности?

– У првој емисији бавиле смо се осветничком порнографијом и то јесте била изузетно тешка тема, али мислим да је емисија послала једну добру и значајну поруку о неком правцу и начину на који ћемо ми то градити. Нећу да вам откривам наредне теме, мораћете мало да сачекате (смех). Биће то углавном теме које су пре свега животне и веома важне за сваког појединца, јер ова емисија, без обзира што је воде жене, није намењена само њима. Волела бих да је погледају и мушкарци - нечији мужеви, синови, браћа и да кроз наше разговоре, али кроз женску визуру, мало детаљније или можда само у неким сегментима схвате проблеме са којима се, у конкретном примеру, жене и увек, чини ми се, више оне, него мушкарци, суочавају и како кроз то на крају крајева и пролазе. То ће бити курс којим ћемо се кретати и теме ће увек бити социјално и друштвено ангажоване.

Може ли једна од потенцијалних тема да буде и ејџизам с обзиром на то да се у медијима, када су жене у питању, неретко потенцира на годинама, подвлачећи нпр. како нека од ваших колегиница „изгледа одлично, упркос томе што је у педесет и некој”?

– То ће управо и бити једна од тема у нашим наредним емисијама, али не на онај, по мом мишљењу, баналан и врло једноставан начин, који се данас форсира, а то је како да заувек будете лепе и младе, како да освојите мушкарца, како да за њега будете вечно младе, што мислим да је заиста непотребно. Кроз процес старења, неминовно, мењате своју структуру, изглед, да не говорим о начину размишљања... Не знам да ли ми је страшније то што жене мојих година или старије од мене подлежу том притиску. Још страшније ми је што и младе девојке од 20, 25, 30 година због тога раде неке ствари које им апсолутно нису потребне у тим годинама. Можда им неће бити потребне никада, али у тим годинама им једноставно нису потребне. Младост је лепа, сама по себи, и има енергију. Знате кад кажу: „Да су ми оне године, а ова памет и ово искуство...”. Е, па не може, тако игра није направљена. Креирана је да будете млади, да имате енергију, а да немате зрелост. После, када дођете у ове године, онда је другачије. Онда ово што сте у међувремену радили почиње да ради за вас. Али то нема никакве везе са физичким изгледом. Ја на то никако не пристајем и охрабрујем све жене, ево, ако причамо о дамама, да никада не подлегну том притиску. Ни кад су младе, јер то је заиста једно лудило без краја, а тек кад дођу неке зрелије године почиње право уживање.

Овај терор вечне младости, који је неко увео, а највећи број људи, пре свега жена, прихватио, по мом мишљењу је један апсолутни нонсенс. Не можете да зауставите биолошки процес, јер да бисте живели, ви морате да старите. То је једини начин. Други још увек нису измислили

Шта мислите да данашњој телевизији недостаје? 

– Ја не мислим да било чега недостаје, чини ми се да свега има и  превише (смех). Сигурно имамо 100, 150 и више канала. То мора да има неки садржај, неки људи ту морају да долазе, неки новинари ту морају да опслужују, неки водитељи то морају да воде, неки сниматељи то морају да снимају. Када је свега превише онда не можете да имате контролу квалитета на завидном нивоу. Оно чега мислим да, ипак, има превише и у животу, а, нажалост, и на телевизији, која је још увек један веома моћан медиј, то је ова безгранична слобода. Велики осећај слободе никада не пружа довољан осећај сигурности. Морате да будете јако дисциплиновани и веома свесни свега - и себе и свега око себе, а да се ту не оклизнете. Сада имамо један неред у коме је свега и све некако пролази, а ја нисам за то, ја нисам тај тип и мислим да би ствари морале мало да се ограниче, да се врате на почетак, где су памет, образовање, пристојност и ствари од којих не можемо и не треба да одступимо никада.  

Владимир Бијелић