НАЈНОВИЈА СТУДИЈА ОТКРИВА Пандемија није повећала стопу самоубистава, али ови проблеми јесу
Самоубиство остаје главни узрок смртности, који се може спречити са једном смрћу која се одгоди сваке 43 секунде широм света, процењује тим међународних истраживача у најсвеобухватнијој анализи смртности од самоубистава, у часопису „Лансет паблик хелт”, пренела је агенција Танјуг.
Аутори су проучавали податке прикупљене за 204 земље и територије између 1990. и 2021. године проучавајући утицај година, пола и удела преживелих. Број самоубистава драстично се смањио у последњих 30 година, са скоро 15 на девет смртних случајева на 100.000 становника између 1990. и 2021. То је смањење од скоро 40 процената.
Пандемија ковида-19, иако је утицала ма ментално здравље, чини се да није повећала стопу самоубистава.
Просечна старост самоубица је повећана, примећују аутори, са 43 године 1990. на 47 година 2021. када је реч о мушкарцима и са 41,9 на 46,9 година када је реч о женама. Ово би могло да се објасни делотворношћу „напора усмерених на превенцију самоубистава међу младима, као што је приступ основним услугама скрининга или развој програма менталног здравља”.
Али самоубиство остаје значајан узрок смрти међу децом и младима који се може спречити, без обзира на ниво прихода дотичне земље, инсистирају аутори. Они, такође, указују на опште старење становништва и чињеницу да су „фактори као што су изолација, недостатак социјалне или породичне подршке, неадекватни планови социјалне сигурности и пензионисања, хроничне болести, недовољно осигурање и недостатак ресурса за ментално здравље за средовечне и старије кључни фактори ризика који доприносе самоубиству.
Самоубиство је комплексан феномен, који комбинује менталне поремећаје, употребу супстанци, трауму или насиље, друштвене и културне факторе, лакоћу приступа смртоносним средствима, сиромаштво и ускраћеност
Светска здравствена организација поставила је глобални циљ смањења броја самоубистава за једну трећину до 2030. године, истичу аутори. Међутим, „упркос свеукупном побољшању стопе морталитета, одређене демографске групе показују повећање стопе самоубистава, откривајући специфичне локације и старосне групе којима је хитно потребна побољшана подршка јавног здравља и стратегије интервенције”.
Самоубиство је комплексан феномен, који комбинује „менталне поремећаје, употребу супстанци, трауму или насиље, друштвене и културне факторе, лакоћу приступа смртоносним средствима, сиромаштво и ускраћеност” и који је, по мишљењу аутора, „од суштинске важности да се квантификује да би се могло деловати на одговарајући начин и благовремено”.
Ови охрабрујући помаци нису универзални, прецизирају аутори, тако земље Латинске и Северне Америке бележе пораст стопе самоубистава, понекад до алармантних размера: Централна Америка показује највећи пораст на 39 процената. У Северној Америци повећање износи седам одсто, али је код жена у САД 23 процената. Међутим, стопа самоубистава је и даље највећа у источној Европи и подсахарској Африци.
